Politiko: Koju grešku je napravio Makron

PARIZ – Francuski predsednik Emanuel Makron neće „učiniti planetu ponovo velikom“ radeći ovo što trenutno radi, piše „Politiko“ i dodaje da je pokušajem da uvede zakon o povecanju poreza na gorivo u nameri da se bori protiv klimatskih promena nenamerno išao naruku američkom predsedniku i zapravo unazadio napore u borbi protiv globalnog otopljavanja.

Godinu dana nakon što je francuski predsednik odgovorio na politiku američkog kolege Donalda Trampa i njegovo odbacivanje Pariskog klimatskog sporazuma parafrazom njegovog slogana, Francuska se našla u haosu.

Nasilni protesti na ulicama Pariza i širom Francuske su usledili nakon pokušaja Makrona da uvede zakon o povecanju poreza na gorivo.

Protesti koji već mesec dana traju u Francuskoj bi mogli da pošalju poruku političarima širom sveta da bi uvođenje većih poreza na fosilno gorivo mogli da im ugroze karijere, naročito nakon što je sličan neuspeli pokušaj u Australiji doprineo da premijer te zemlje podnese ostavku.

Dilema sa kojom se sada Makron suočava trebalo bi da bude upozorenje svima da „zelena politika“ ne može da se odvoji od pitanja kao što su nejednakost i socijalna pravda, ali postoji rizik da ce svet iz situacije u Francuskoj naučiti pogrešne lekcije, i to u trenutku kada se širom Evrope vodi rasprava o tome kako stvoriti ekonomiju bez velike proizvodnje štetnih gasova.

Razlog zašto je Makronova politika propala nije, međutim, zbog toga što je trebalo da oporezuje fosilna goriva, već zato što je loša, regresivna politika koja je najjače pogodila najsiromašnije.

Ona je u kontrastu sa, na primer, britanskom politikom, koja je pažljivo sprovedena tako da se umanji pritisak na domacinstva. Britanski pristup je doveo do velikog smanjenja emisije gasova.

Desetine drugih zemalja su uspešno uvele napredne poreze a da pri tom nisu naišle na veliki otpor u narodu.

Politiko takođe navodi da bi sprovodenje ekološke politike trebalo da znači pružanje šanse da se izgrade nove industrije i čistije tehnologije, da se stvore novi bolje plaćeni poslovi i bolja budućnost.

Postoje priče o uspehu širom sveta koje to dokazuju, tako na primer u SAD industrija solarne energije zapošljava više ljudi nego gasni i naftni sektor zajedno.

Makron bi, da je obratio pažnju, primetio da najefikasnija klimatska politika ne podrazumeva oporezivanje siromašnih, već se ona, naprotiv, tiče ulaganja u zelene alternative, dok zakonodavstvo istovremeno treba da spreči najgore zagađivače da nepotrebno koriste zastarele, prljave tehnologije, prenosi Blic.

Da, oporezivanje goriva ima svoju ulogu, ali to je samo jedan od opcija. Kalifornija, na primer, zahteva od autoindustrije da nudi ekološkija vozila. Španija i Kanada smanjuju korišcenje uglja u industrijama. Širom sveta javna ulaganja u izvore čiste energije, kao što su na primer vetroparkovi, pokazuju da ona može da bude i najjeftinija energija.

Lider koji ozbiljno želi da se pozabavi klimatskim promenama mora takode i da ozbiljno zatraži dozvolu od svog glasačkog tela da to i radi.
Da je Makron slušao svoj narod, odabrao bi naprednije, popularnije i na kraju, efikasnije načine da se bori portiv zagađenja.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.