U trendu

Putinovo novo oružje je toliko opasno da ga ni Amerika ne želi (video)

Scenario koji se dogodio nedavno u Rusiji podseća na nešto što je svet već video.

Vlasti su objavile da se dogodila eksplozija u udaljenom centru za testiranje raketa na severu zemlje, i da je došlo do ispuštanja radioaktivnih čestica.

Tada su rekli da je poginulo dvoje ljudi, a taj se broj ubrzo povećao na sedam. Stigla je naredba za evakuaciju obližnjeg sela, da bi zatim stanovnicima rekli da ostanu gde jesu.

Američki stručnjaci veruju da je nesreća povezana sa testiranjem prototipa nuklearne krstareće rakete Burevestnik, koja je članicama NATO-a poznata pod nazivom Skyfall. Putin je nazvao „novom vrstom oružja“, nevidljivom raketom sa skoro neograničenim dometom koja vrlo lako može izbeći američku obranu.

Kada je prvi put najavljen prošle godine neki zapadnjački stručnjaci vest su posebno teško primili.

„To je značajno tehničko dostignuće. Ova oružja su novost, potpuna novost“, tvrdio je jedan.

Međutim, zapravo su ta oružja povratak u rane dane Hladnog rata, u kojima su SAD početkom 60-ih razvile nuklearne krstareće rakete. Projekt Pluto bio je deo programa Pentagona poznatog pod nazivom Supersonic Low Altitude Missile – SLAM. Rad na njima prekinut je 1964. godine pre nego su uopšte poletele. Krstareće rakete na nuklearni pogon tada nisu bile dobra ideja, a nisu ni sada.

Uprkos tome reč je o impresivnom oružju. Tokom SLAM-a radilo se na razvoju raketa veličine lokomotive koje su bile trostruko brže od tadašnjih, i putem izbacivale hidrogenske bombe uz radijaciju, prenosi Express.hr.

Taj projekt Pluto u laboratorijima u Kaliforniji dobio je zlokoban naziv „oružje iz pakla“. Uz ogromnu buku koje su proizvodile, udarni talas bio je smrtonosan, kao i toplina koje su isijavale.

Strah od tog moćnog oružja trebalo je da uništi Ruse i pre prvog napada na Sovjetski savez.

To je u biti bio i deo problema, pitanja gde bi se uopšte moglo testirati to oružje. Fizičari su predlagali da se testiranje obavi na udaljenom delu Tihog okeana, ali oni su se pitali kako će uveriti ljude da raketa neće ‘pobeći’ i proleteti Las Vegasom ili Los Anđelesom.

Alternativna ideja bila je da se Pluto zaveže na mestu testiranja u Nevadi (bio je potreban posebno snažan ‘konopac’ koji bi mogao da je zadrži).

I nakon toga postavilo se pitanje šta uraditi sa jako radioaktivnom raketom nakon njenog testiranja? Tada se predlagalo da se baci u okean, a možda je to i rešenje o kom sada razmišlja i Putin.

U to vreme u SAD-u prevladale su hladne glave i zdrav razum. Šest nedelja nakon jednog uspešnog statičkog testiranja u Nevadi 1964. godine, Pentagon je zaključio projekat.

Interkontinentalne balističke rakete obećavale su da će uništiti ciljeve u Sovjetskom savezu i pre Pluta, s jednakom preciznošću ali s mnogo manje rizika koji ih prate. Kritičari su SLAM opisivali rečima „spor, nizak i neuredan“.

I tako sada američki stručnjaci kažu da je Pluto ponovno oživeo, reinkarnirao se u ovom ruskom projektu, koji nazivaju Frankenštajnom, i letećim Černobiljem. Odmah su se setili i njegovog opasnog ‘rođaka’ torpeda Posejdona, dizajniranog za uništenje američkim priobalnih gradova.

Jako je sličan projektu koji je dizajnirao ruski fizičar nagrađen Nobelom, Andrej Sakarov, početkom 60-ih. Kada je svoju ideju predložio admiralu, on je bio „šokiran i zgrožen nemilosrdnim masovnim klanjem“. Šokiran time i sam fizičar ke odustao od svoje ideje i nikada ju više nije predlagao.

„Više se ne brinem da će neko kopirati tu ideju. Ne uklapa se u trenutne vojne doktrine, i bilo bi glupo potrošiti te ogromne količine novca koje su potrebne za razvoj“, napisao je u svojim memoarima objavljenima 90-ih.

Ali. čini se da su se vremena promenila.

Ova nova oružja sigurno su deo Putinove propagande i odgovor na Trampove najave o proširenju i modernizaciji američkog nuklearnog arsenala. Leteći nuklearni reaktori i podvodni dronovi mogli bi i te kako da nanesu štetu američkim gradovima, ako se ikad upotrebe.

Međutim prava opasnost ovog Potemkinovog arsenala je odgovor SAD, pritisak koji će ostaviti na njih da možda čak i ožive ideje o opasnim projektima, gotovo zaboravljenim reliktima prošlosti i Hladnog rata, koje je najbolje ostaviti tamo gde i jesu. Duboko zakopane u prošlosti.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike