U trendu

Revolucionarno otkriće: Pobeđena je jedna od najvećih pošasti čovečanstva

Nauka je posle 100 godina istraživanja pobedila jednu od najvećih pošasti čovečanstva, Svetska zdravstvena organizacija odobrila je prvu vakcinu protiv malarije, koja odnosi stotine hiljada života. Ne zaboravite da je reč o endemskoj bolesti, vakcina ne znači ništa za naše državljane koji putuju u Afriku, upozorava infektolog Prof. dr Darko Nožić.

Pre šest godina se pokazalo da je vakcina nazvana RTS,S ili Mosquirix efikasna u borbi protiv malarije. Vakcinu koja će, pre svega zaštititi decu, razvili su naučnici u Africi.

Zato je 2,3 miliona doza od 2019. godine dato bebama u Gani, Keniji i Malaviju u velikom pilot-programu kojim je koordinirala Svetska zdravstvena organizacija. Sada je saopštila da vakcina britanskog proizvođača lekova GlaxoSmithKline ulazi u široku upotrebu.

Vakcina protiv malarije – jedne od najvećih pošasti

Od malarije, koju prenosi specifična vrsta komarca, godišnje strada više od 400 hiljada ljudi, uglavnom dece u Africi. Većina onih koje je bolest ubila bila su mlađa od pet godina.

Eminentni srpski infektolog dr Darko Nožić ne krije radost zbog vesti o vakcini. On objašnjava da će vakcinom biti pobeđen opasan parazit koji naseljava eritrocite, crvena krvna zrnca – bukvalno ih rastura.

„Lokalizuje se u jetri i slezini, ljudi zapravo imaju jednu tešku anemiju usled rasturanja crvenih krvnih zrnaca. Može da ode i na mozak, to je cerebralna malarija, najteži oblik. Prvenstveno je parazit krvi, ali napada i sve druge organe, jetru, slezinu, mozak, pluća i često je smrtonosan“, kaže Nožić.

On dodaje da je sreća što komaraca koji prenose malariju nema u zemljama sa sličnom klimom, insekti koji prenose parazit žive samo na Afričkom kontinentu. Svakako upozorava na oprez.

„To su specifične vrste komaraca, malarija je u suštini endemska bolest, vezana za tropske krajeve, ali nije isključeno, ako se komarci zapate, da se prenese. Bilo je par slučajeva u Grčkoj, bile su to izbeglice koje su u sebi imale parazite. Ali i ako se komarac nekim slučajem zadesi na drugom mestu, onda nije isključeno da malarija stigne recimo na Mediteran. To čovek ne može nikad da isključi“, kaže ovaj lekar i dodaje da je teoretski sve moguće, pa i prenošenje komaraca avionom na drugi kontinent.

On podseća da je malarije šezdesetih godina prošlog veka bilo i u Makedoniji, a 2016. četvorica makedonskih državljana koji su boravili u Africi, vratili su se u zemlju oboleli, jedan je preminuo.

Više od 150 miliona slučajeva godišnje

Svake godine u svetu se registruje više od 150, pa i do 350 miliona novih slučajeva, a više od 400 hiljada ljudi ne preživi ovu bolest.

„Dosadašnja vakcina je bila samo eksperimentalna, zato ovo jeste velika vest. Ipak, malarija je bolest koja se sprečava lekovima, ali oni koji žive u Africi ne mogu da ih piju. Medikamente za sprečavanje malarije piju ljudi putuju turistički ili da rade tamo. Piju se lekovi i na taj način se sprečava. Počinje se pre putovanja, pije se tokom putovanja i dve, tri nedelje, kasnije“.

Doktor Nožić skreće pažnju na činjenicu da ljudi, upravo zbog toga što je reč o endemskoj bolesti, misle da malarija napada nekog drugog, odlaze u Afriku bez straha, a oni koji često putuju ponekad i zaborave da piju lekove.
Nekadašnji načelnik Klinike za infektivne bolesti VMA dodaje da se i nekoliko naših pilota zarazilo i podseća na slučaj doktorke koja je u Africi boravila u mirovnoj misiji. Preminula je u Vojnomedicinskoj akademiji od posledica teškog oblika malarije.

Dakle, uzimanje lekova koji mogu da spreče malariju obavezno je pred put na crni kontinent.

„Kod nas je dostupan Doksiciklin, lek Dovicin, on može da posluži, ali ima više specifičnih lekova koji kod nas ne mogu da se nađu, a ima ih u Africi. Mnogi će prepoznati da se radi o antibiotiku, u pravu su, ali on deluje na malariju, koristi se i za lajmsku bolest i druge infekcije. To je lek koji u Srbiji može da se uzme u apoteci“, kaže Nožić i dodaje da Srbija ne uvozi druge lekove protiv malarije, zato što nije velika potražnja.

On veruje da nismo do kraja svesni koliko je dobra vest stigla iz SZO, jer zbog činjenice da smo bezbedni, ne shvatamo da je malarija pošast koja vekovima odnosi ogroman broj života, više nego korona.

Zašto se toliko čekalo

Upitan kako je moguće da je vakcina protiv kovida 19 napravljena nepunih godina dana od pojave virusa, a da se na cepivo protiv malarije čekalo ceo vek, sagovornik Sputnjika kaže da je odgovor kompleksan, ali da njegov najveći deo leži u činjenici da je reč o endemskoj bolesti, na najsiromašnijem kontinentu.

„Zvuči čudno, ali to je bolest koja je „domaća“, trebalo bi da se lako sprečava. Malarija je kao SIDA, bolest koja se ne prenosi sa čoveka na čoveka, a za koronu je bila potrebna brza reakcija, jer su ljudi brzo umirali, zaražavanje je bilo masovno. Ovo je ipak bolest koja je mogla da se spreči na drugi način, lekovima“.

Francuski vojni lekar Alfons Laveran je 1907. godine dobio Nobelovu nagradu za otkriće uzročnika malarije. Poznati biolog Robert Koh otkrio je da se malarija može uspešno sprečiti i isušivanjem močvara, prirodnog staništa komaraca.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.