Romi u Evropi se suočavaju sa nepodnošljivom situacijom

BRISEL/BEČ – U svakodnevnom životu Romi su često isključeni iz društvenog života, suočavaju se diskriminacijom i rasizmom, a njihovi životni uslovi se nisu poboljšali uprkos ciljevima koje je postavila EU da olakša njihovu integraciju, ocenila je Evropska agencija za temeljna prava (FRA).

Evropska agencija za temeljna prava danas je objavila izveštaj o situaciji Roma u osam država članica EU – Hrvatskoj, Češkoj, Grčkoj, Mađarskoj, Italiji, Portugalu, Rumuniji, Španiji i dve države kandidate – Srbija i Severna Makedonija.

Ova široka anketa o Romima i Evropi sprovedena je tokom 2021. godine, a u dokumentu, zasnovanom na skoro 8.500 intervjua sa Romima u nabrojanih 10 evropskih zemalja, govori se o „nedovoljnom i suviše sporom napretku“.

Svugde se oni „i dalje suočavaju sa šokantnim nivoima uskračhenosti, marginalizacije i diskriminacije“, napominje u saopštenju za javnost direktor Evropske agencije za osnovna prava Majkl O’Flaherti. „Kreatori nacionalne politike treba da ulože „sve napore da se bore protiv ove nepodnošljive situacije“, naveo je on.

Prema izveštaju agencije, sa sedištem u Beču, 80 odsto Roma i dalje živi u siromaštvu, u poređenju sa generalnim prosekom u EU od 17 odsto. Ova brojka je bila ista i kada je objavljena prethodna studija na tu temu 2016 godine.

Više od polovine Roma živi u vlažnim, mračnim prostorijama bez odgovarajućih sanitarnih objekata, u poređenju sa 61 odsto u 2016, a 22 odsto nema tekuću vodu, u poređenju sa prethodnih 30 odsto.

Njihova stopa zaposlenosti bila je samo 43 odsto u 2020. godini, znatno ispod evropskog proseka od 72 posto.

Romkinje imaju očekivani životni vek od 71 godinu, a muškarci 67 godina, u poređenju sa 82 i 76 godina za opštu populaciju.

U obrazovanju, brojke su dramatične: 71 odsto mladih Roma prerano napušta obrazovni sistem.

Među onima koji pohađaju školu, mnoga deca uzrasta između 6 i 15 godina pohađaju segregiranu školu (52%, u poređenju sa 44% u 2016), što je fenomen koji posebno pogađa Slovačku i Bugarsku.

U Srbiji, Italiji i Portugalu udeo dece u segregiranom obrazovanju je manji za 15%.

Trenutno, stopa Roma od 20 do 24 godine koji su stekli najmanje srednje obrazovanje iznosi 27% u svim zemljama EU.

Najviša je u Srbiji, Mađarskoj, Severnoj Makedoniji i Hrvatskoj (između 46% i 39%), a najniža u Portugalu, Grčkoj, Češkoj i Rumuniji (između 10% i 22%).

Zabrinjavajući procenat romske dece (jedno od pet) je doživelo nasilje ili uznemiravanje motivisano mržnjom zbog toga što su bili Romi, u poslednjih 12 meseci u ispitanim zemljama, prema njihovim roditeljima i starateljima.

U Italiji je to slučaj sa polovinom romske dece. U Češkoj, Portugalu i Srbiji udeo je skoro četvrtina. Udeo je manji samo u Severnoj Makedoniji i Mađarskoj (11% i 16%).

U Hrvatskoj, Češkoj, Grčkoj i Mađarskoj, udeo romske dece za koje je prijavljeno da su maltretirani ili uznemiravani značajno se smanjio od 2016. godine, dok se u Portugalu povećao.

Rezultati istraživanja pokazuju „pozitivne pomake u borbi protiv uznemiravanja i nasilja motivisanog mržnjom, ali bez stvarnih poboljšanja u pogledu diskriminacije“.

Na sreću, kako se kaže, ima i pokazatelja koji daju nadu.

„Naši nalazi identifikuju neke oblasti u kojima postoje poboljšanja u celini. Prvi je da manje Roma sada živi u lošim stanovima, i više Roma je sada svesno svog nacionalnog tela za ravnopravnost. To znači da znaju gde mogu otići da se žale“, piše izveštaj.

Tekst podseća da postoji desetogodišnji plan EU za podršku Romima.

On postavlja jasan minimum ciljeva za države u smislu borbe protiv anticiganizma i diskriminacije, smanjenje siromaštva i isključenosti, i promovisanje učešća Roma kroz osnaživanje. EU zemlje moraju da postignu ove ciljeve do 2030.

Agencija za temeljna prava poziva države da pronađu načine za zaštitu osnovnih prava romske zajednice, redovnim prikupljanjem ovih podataka.

Da bi se osigurao napredak, države članice imaju zadatak da razviju nacionalne strategije i izveštavaju o tome kako napreduju u ovoj oblasti svake dve godine. navodi se u izveštaju.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.