U trendu

Ruski naučnici otkrivaju uzroke velikih nepogoda koje svakog dana pogađaju planetu

Klimatske promene u svetu su očigledne, ali nećemo skoro saditi breskve kod Sankt Peterburga. Štaviše, neki podaci govore da će zagrevanje zameniti zahlađenje.

Ruski Daleki istok je u poslednje vreme pogodio veliki talas poplava. Mnogi su to povezali sa promenom klime, o čemu se već duže vreme mnogo govori. Čak je predsednik Rusije Vladimir Putin na samitu o proizvodnji i industrijalizaciji naveo podatak da se vazduh na površini zemlje u Rusiji dva puta brže zagreva, nego u ostatku planete.

Profesor sa katedre za klimatologiju i praćenje prirodne sredine Peterburškog univerziteta Genadij Menžulin takođe je primetio da se vazduh posebno zagreva u istočnom i severoistočnom Sibiru.

„To se dešava zbog cirkulacije vazduha u atmosferi, zbog čega se vazduh više zagreva ka polovima, a manje oko ekvatora. Jednostavno je tako“, objašnjava Menžulin.

Uzrok zagrevanja vazduha

Šta je uzrok zagrevanju? Postoje različite teorije. Danas je najraširenija teorija antropogenskog zagrevanja, tj. da je čovek glavni krivac za povećanje štetnih gasova u atmosferi. Međutim, profesor sa Ruskog državnog geometeorološkog univerziteta Oleg Pokrovski podseća da to još uvek nauka nije dokazala.

„Štetni gasovi se povećavaju, ali se zna da se i u prošlosti, kako su pokazala istraživanja leda na Antarktiku, nekoliko puta povećavala koncentracija ugljendioksida u atmosferi, nakon čega se ona smanjivala. Zbog čega se to dešavalo, niko ne zna. I sada se dešava povećanje koncentracije ugljendioksida u atmosferi, što naravno dovodi do povećanja temperature. To je očigledna veza. Međutim, šta je pravi uzrok toga, do danas nije otkriveno“, dodaje on.

U traženju „krivaca“ za klimatske promene naučnici su stigli i do krava, koje tokom preživanja hrane ispuštaju velike količine metana u atmosferu. Tvrdi se da su one odgovorne za 9,5 odsto ukupne zagađenosti od gasova staklene bašte i metana.

„Naravno, i krave, kao i ljudi krivci su za to, jer ispuštaju metan koji takođe zagađuje. Ali je od toga efekat mnogo manji“, smatra Menžulin.

Profesor Pokrovski najveći problem vidi u zagađivanju mora i okeana.

„Poslednjih godina mnogo se povećalo zagađenje površine okeana. Najviše zbog plastike koja se širi okeanom i izaziva veliki broj negativnih posledica. Niko ne govori da je u normalnim okolnostima razmena ugljendioksida između atmosfere i okeana mnogo puta veća od te koja se oslobađa ljudskom delatnošću. Zagađenjem okeana mi faktično blokiramo apsorpciju okeana ugljovodonika. Biomasa u okeanu je na desetine puta veća od biomase na kopnu. Zamislite da je površina okeana prekrivena, da je blokirano uzimanje ugljendioksida iz atmosfere. To vodi ka narušavanju ravnoteže u atmosferi, kao i degradaciji biomase okeana. Ovaj faktor je značajniji od ljudskog faktora na kopnu“, naglašava ruski profesor.

Nereprezentativne meteorološke stanice

Pokrovski je jedan od onih naučnika koji izražava velike sumnje u to da se planeta ubrzano zagreva, tim pre u apokaliptične scenarije. Profesor podseća na vrlo interesantnu činjenicu o kojoj niko ne govori: meteorološke stanice se sada nalaze u blizini velikih gradova, auto-puteva i samim tim je logično da one povećavaju porast temperature.

Foto: Pixabay.com/jlfajardo

„Naravno da je tamo povećanje temperature mnogo brže, nego u srednjoj atmosferi. Beleže se najdramatičniji pokazatelji. Na primer, u SAD su istraživanja pokazala da se 85 odsto meteoroloških stanica nalazi u zoni takozvanih ’toplotnih ostrva‘. Zbog zatvaranja meteoroloških stanica koje su udaljene od gradova, što je sve češće, imamo problema i sa vremenskim prognozama, jer su reprezentativne stanice upravo one koje su udaljene od gradova“, umiruje Pokrovski javnost.

On dodaje da još uvek ne znamo šta se dešava na većem delu kopna, naročito u dalekim krajevima Rusije koji su nenaseljeni. „Posebno jer Rusija nema svoje meteorološke satelite, već koristi podatke američkih i evropskih satelita“, dodaje klimatolog.

Profesor se seća da su još 60-ih godina bile popularne teorije da će kod Lenjingrada do kraja 20. veka rasti palme, breskve i kajsije.

„Evo, danas ovde nema nikakvih breskvi ni kajsija, jedva da i paradajz uspeva. Što se tiče budućnosti, to je vrlo maglovito. Uzrok zagrevanja niko nije otkrio. Kada se baviš analizom realnih podataka, a ne nekih fantastičnih modela koje predlažu neke pristalice zagrevanja, one pokazuju potpuno suprotne zaključke. Neki rezultati pokazuju da može nastupiti kroz neko vreme i zahlađenje“, zaključio je klimatolog.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike