U trendu

Sahranjena Medlin Olbrajt

Američka politička elita oprostila se danas u crkvi u Vašingtonu od Medlin Olbrajt (1937-2022), prve žene na mestu državnog sekretara SAD.

Komemoraciju su predvodili predsednik SAD Džozef Bajden i bivši predsednici Barak Obama i Bil Klinton koji je izabrao Olbrajt za svoju najvišu diplomatkinju.

Oko 1.400 zvanica okupilo se da kako bi se oprostilo od Olbrajt koja je prošlog meseca umrla od raka u 84. godini.

Službi su prisustvovala i tri državna sekretara moja su je nasledila na dužnosti, kao i drugi sadašnji i bivši članovi vlade, strane diplomate, poslanici i niz drugih koji su je poznavali.

Bajden je odao počast Olbrajtovoj rekavši je da je „njeno ime sinonim za ideju da je SAD sila dobra u svetu“.

Bivši predsednik Klinton podsetio se da mu je dve nedelje pre no što je umrla rekla da „ne želi da govori o pogoršanju svog zdravlja u trenutku kada je Zapad na ivici nakon ruske invazije na Ukrajinu“, već da je „jedina stvar koja je zaista važna kakav ćemo svet ostaviti našim unucima“.

Na sahranu su, navodi AP, bile pozvane strane zvanice medju kojima predsednici Gruzije i Kosova i visoki zvaničnici Kolumbije, BIH i Češke.

Olbrajt je rođena u Čehoslovačkoj, odakle je njena porodica dvaput bežala – prvo od nacista, a zatim od sovjetske vlasti. Završili su u Sjedinjenim Državama, gde je studirala na Koledžu Velsli i napredovala kroz redove spoljnopolitičkih krugova Demokratske stranke. Postala je ambasadorka SAD pri Ujedinjenim nacijama, a Bil Klinton ju je 1996. godine izabrao za državnu sekretarku.

Kao češka izbeglica koja je videla strahote i nacističke Nemačke i sovjetske „Gvozdene zavese“, ona „nije bila golubica“ – piše AP.

Imala je vodeću ulogu u vršenju pritiska da se Klintonova administracija vojno uključi u sukob na Kosovu i, ukazuje američka agencija, kao državna sekretarka, „Olbrajt je imala ključnu ulogu u ubeđivanju Klintona da 1999. godine krene u rat protiv jugoslovenskog lidera Slobodana Miloševića zbog njegovog tretmana kosovskih Albanaca“. Agencija dodaje da je zato „intervencija NATO-a na Kosovu na kraju nazvana ‘Medlinin rat’ „.

Kao ambasadorka u UN, zalagala se za oštru spoljnu politiku SAD, posebno u slučaju Miloševićevog delovanja u BIH – piše AP.

Imala je tvrd stav i prema Kubi, rekavši u Ujedinjenim nacijama – što je zapamćeno – da kubansko obaranje civilnog aviona 1996. nije bilo „cohones“ (ulično za: hrabrost) već „kukavičluk“.

Klinton se zato danas prisetio da je Olbrajtova tada kritikovana da je gruba, „nediplomatska“ i „neženstvena“, ali da joj je on rekao da mu se dopalo to što je izjavila i da je to „najbolje što je rekao bilo ko u ovoj vladi“.

Obama je 2012. dodelio Medlin Olbrajt Predsedničku medalju slobode, najviši orden za civile, rekavši da je njen život „inspiracija za sve Amerikance“.

Rođena kao Mari Jana Korbel u Pragu 15. maja 1937. godine, bila je ćerka diplomate Džozefa Korbela. Porodica je bila jevrejska i prešla je u rimokatolicizam kada je imala pet godina. Troje njenih deda i baka Jevreja umrlo je u koncentracionim logorima.

Olbrajt je bila internacionalistkinja čije je gledište delimično oblikovalo njeno poreklo, piše AP. Njena porodica je pobegla iz Čehoslovačke 1939. kada su nacisti okupiralli tu zemlju, a ratne godine je provela u Londonu.

Posle Drugog svetskog rata, pošto je Sovjetski Savez zauzeo ogromne delove Istočne Evrope, njen otac je doveo porodicu u Sjedinjene Države. Nastanili su se u Denveru, gde je njen otac predavao na Univerzitetu. Jedna od Korbelovih najboljih studentkinja bila je Kondoliza Rajs koja će kasnije naslediti njegovu ćerku na mestu državnog sekretara SAD.

Olbrajt je diplomirala na Velsli koledžu 1959. Radila je kao novinarka, a kasnije je studirala i Međunarodne odnose na Univerzitetu Kolumbija, gde je magistrirala 1968. i doktorirala. 1976. Zatim je ušla u politiku kojom su dominirali muškarci.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (1)