SB: Snažan ekonomski rast uz visoki nivo nezaposlenosti

SARAJEVO – Bosna i Hercegovina je u prvoj polovini ove godine nastavila sa snažnim ekonomskim aktivnostima, ali je nezaposlenost ostala na visokom nivou, ocenjeno je u ekonomskom izveštaju Svetske banke, koji se odnosi na zemlje Zapadnog Balkana.

Zaposlenost je, navodi se, tek marginalno povećana, a nezaposlenost je velika među mladima.

Ukupna inflacija je ubrzana, podstaknuta cenama hrane i prevoza, do jula ove godine dostigla 12 odsto, konstatuje se u izveštaju i dodaje da su snažan rast i inflacija bili od koristi za fiskalne prihode, dok se očekuje da će deficit do kraja godine dostići jedan odsto BDP-a.

U drugoj polovini godine se očekuje usporavanje rasta realne proizvodnje, zbog smanjenja realno raspoloživog prihoda, uzrokovanog inflacijom, kao i smanjenja neto izvoza.

Prema izveštaju Svetske banke rast je u prvoj polovini godine iznosio 5,9 posto i bio je podstaknutim snažnim privatnim investicijama i privatnom potrošnjom.

Domaća potražnja je rasla po stopi od 5,5 procenata, a istovremeno je došlo do usporavanja negativnog neto izvoza u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Uz povećanje uvoza roba, deficit tekućeg računa je naglo povećan na 4,8 procenta BDP-a u prvoj polovini godine, s 2,8 procenta BDP-a u istom razdoblju prosle godine.

U kontekstu spoljnog deficita, Svetska banka predviđa da će se u ovoj godini povećati na 3,1 procenta BDP-a, s 2,6 u prethodnoj godini.

Bankarski sektor je dobro kapitalizovan i njegova profitabilnost u ovoj godini je dalje povećana.

„Kvalitet aktive je dodatno popravljen u poređenju s prethodnom godinom i periodom pre pandemije, uz smanjenje omera nenaplativih i ukupnih zajmova na 5,2 procenta na kraju drugog kvartala 2022. godine, s 5,7 procenata u istom periodu prošle godine i 8 procenata u 2019. godini“, stoji u izveštaju.

Kada je reč o izvozu BiH i izgledima za budućnost u izveštaju se navodi da će on verovatno biti premašen većim uvozom,zbog infrastrukturnih projekata, što će zadržati visok trgovinski bilans od oko 25 procenata BDP-a tokom naredne dve godine.

„To će, zauzvrat verovatno povećati deficit tekućeg računa na preko 5,3 procenata BDP-a u 2023. godini i nešto ispod 4,5 procenata BDP-a u 2024. godini, bez obzira na prelazak na fiskalni suficit tokom srednjoročnog perioda“, navodi se, između ostalog, u izveštaju prenosi sarajevski portal Klix.

U zaključku je naglašeno da se predviđa da će inflatorni pritisak trajati duže nego što se prvobitno očekivalo, a sve zbog poremećaja na tržištu energije zbog rata u Ukrajini.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.