SD: Nasilna ekstremistička ideologija i dalje je velika pretnja u BiH
VAŠINGTON/SARAJEVO – Stejt Department objavio je novi izveštaj o stanju u oblasti terorizma u BiH u kome se konstatuje da iako nije bilo incidenata, BiH je imala mali napredak zbog, kako se navodi, velikog broja problema – opstrukcija državnih institucija, loše saradnje SIPA-e i Tužilaštva BiH, kao i da i dalje veliku pretnju predstavlja nasilna ekstremistička ideologija.
“Bosna i Hercegovina je ostala kooperativni partner u borbi protiv terorizma iako su njeni kapaciteti i dalje ograničeni i mali napredak je postignut u pravnim i regulatornim reformama zbog tekuće političke krize uzrokovane secesionističkom retorikom i opstrukcijom institucija na državnom nivou od lidera entiteta Republika Srpska i disfunkcionalnošću entiteta Federacije koja se može pripisati hrvatskim i bošnjačkim tenzijama i koncentraciji na uske političke interese“, navodi se u izveštaju Stejt departmenta koji se odnosi na 2021. godinu.
Navodi se da nije bilo poznatih registrovanih državljana Bosne i Hercegovine koji su pokušali da otputuju ili su otputovali na strana ratišta u pomenutoj godini, iako su neki strani teroristički borci i njihovi članovi porodica ostali u Iraku i Siriji.
„Bosna i Hercegovina nastavlja da bude voljan partner u repatrijaciji tih boraca, a u julu je uspostavila međuagencijsko koordinaciono telo za nadgledanje budućih napora za repatrijaciju,” navodi se u izveštaju, ali se dodaje da na efikasnost istraga negativno utiču problemi u odnosu među agencijama i zvaničnicima.
Konstatuje da je Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) nastavila da bude vodeća jedinica za provođenje zakona u oblasti terorizma.
„Međutim, njena efikasnost je bila ograničena zbog loše saradnje sa Državnim tužilaštvom i, povremeno, loše istražne prakse. Osim toga, Bosna i Hercegovina nema jasne propise i smernice koje regulišu saradnju između tužilaca, organa za provođenje zakona i obaveštajne zajednice u istragama o nacionalnoj sigurnosti”, navodi se.
Dodaje se da se Radna grupa pod vođstvom Tužilaštva BiH sastala tri puta u 2021. godini, ali saradnja u provođenju zakona na više strateškom nivou i dalje je trpela zbog tekuće političke krize i prepreka složene strukture vlasti u Bosni i Hercegovini.
„Političko rukovodstvo često nije podržavalo implementaciju inicijativa koje finansiraju SAD uprkos želji stručnjaka za provođenje zakona. Stalne nesuglasice oko nadležnosti između države i entiteta sprečile su napredak u ažuriranju zakona i propisa koji regulišu prikupljanje i korištenje informacija o avioputnicima u skladu sa međunarodnim standardima. Bilo je, međutim, određenog napretka u ažuriranju sistema i tehnologije granične sigurnosti i provere”, stoji u izveštaju.
Konstatuje se da se pravosuđe BiH lakko odnosi prema osumnjičenima za terorizam i dodaje da je u 2021. godini osuđeno pet državljana BiH koji su bili borci na stranim ratištima, a da je 2020. podgnita optužnica protiv još jednog koji je naknadno oslobođen optužbi.
“Bosna i Hercegovina je pokrenula svoj prvi slučaj o finansiranju terorizma 2021. godine u koji je uključena državljanka BiH i Švajcarske koja je navodno obezbedila sredstva svom suprugu, pripadniku ISIS-a koji se u to vreme borio u Siriji. Iako je optužnica znak određenog napretka za Bosnu i Hercegovinu, Tužilaštvo još treba da razvije svoje kapacitete za istragu slučajeva finansiranja terorizma”, navodi se i dodaje da bh. pravosuđe i dalje “blago” odnosi prema osumnjičenim za terorizam.
Ovo se, ističu, posebno odnosi na optužene žene koje bosanskohercegovačke vlasti gotovo univerzalno zanemaruju kao moguće kriminalce.
“Nije bilo odredbi za zamrzavanje imovine na osnovu Rezolucija UNSCR-a 2021. godine, iako su u decembru bosanskohercegovačke vlasti prošle obuku Ureda Ujedinjenih naroda za drogu i kriminal (UNODC) i OSCE-a o tome kako nominirati subjekte za sankcije UN-a za terorizam”, dodaje se.
Kao zabrinjavajuće se konstatuje da „nasilna ekstremistička ideologija i nasilne regionalne nacionalističke grupe ostaju potencijalni izvori terorizma u Bosni i Hercegovini.
„Politička kriza u Bosni i Hercegovini 2021. godine donela je neviđenu retoriku podela etnonacionalističkih političkih lidera u zemlji. Istovremeno, glavne verske zajednice u Bosni i Hercegovini (katoličke, islamske, jevrejske i pravoslavne) nastavile su da rade zajedno kroz Međureligijsko veće u Bosni i Hercegovini na promociji tolerancije i suprotstavljanju delima netrpeljivosti ili nasilja usmerenim prema bilo koje od ovih zajednica“.
Verske zajednice su, navodi se u izveštaju, istakle da vlasti Bosne i Hercegovine nisu iskoristile stručnost verskih zajednica u borbi protiv nasilnog ekstremizma ili deradikalizaciji povratnika iz Sirije i Iraka.
Kancelarija za tranzicione inicijative USAID-a je 2021. završila svoj program za sprečavanje i borbu protiv nasilnog ekstremizma, stoji u izveštaju Stejt Departmenta, prenela je sarajevska N1 tv..
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.