Stručnjaci: Moderna medicina zaražena virusom nepoverenja

Četvrtina od 1500 roditelja anketiranih u SAD-u u 2017. veruje da vakcine mogu izazvati autizam kod zdrave dece uprkos nepostojanju bilo kakvih verodostojnih dokaza, prenose mediji u regionu.

Poplava sumnjičavosti osnažena društvenim medijima potkopala je poverenje javnosti u modernu medicinu ostavljajući naučnike i zdravstvene radnike da tragaju za načinima jačanja vlastite verodostojnosti, kažu stručnjaci. Posebno u razvijenijim zemljama splasnulo je poverenje u vakcine koja su spasila milione ljudi od pogubnosti dečje paralize, tetanusa, boginja, gripa i mnogih drugih nekad galopirajućih smrtonosnih bolesti.

„Nivo povjerenja nije onakav kakav je bio pre 20 godina“, kaže francuski imunolog Alain Fischer za AFP.

„Urušava se“.

Nivo sumnjičavosti je zapanjujući. Istraživanje koje je provela Britanska akademija medicinskih nauka prošle godine je otkrilo da samo 37 odsto Britanaca veruje dokazima iz medicinskih istraživanja. Dve trećine navelo je prijatelje i porodicu kao pouzdanije izvore.

Svaki deseti roditelj odbio je da vakciniše svoje dete barem za jednu bolest. U Francuskoj u međuvremenu više od 40 odsto  odraslih izrazilo je sumnje u delotvornost i sigurnost vakcina. Takva stajališta imaju posledice.

Veliki kašalj, male boginje i zaušci, zarazne bolesti koje su gotovo iskorenjene, vratile su se u proteklom desetleću u SAD-u zbog toga što je toliko roditelja koji odbijaju da vakcinišu svoju decu da je premašen prag potreban za ukupni imunitet zajednice.

U Francuskoj zdravstvene vlasti bile su prisiljene na delovanje i od ove godine svako dete koje nije vakcinisano za 11 bolesti neće biti primljeno u vrtić ili školu.

Mnogo je faktora koji su doprineli tom porastu nepoverenja, kažu stručnjaci. Najštetnije su serije skandala zbog nedovoljno preispitanih preparata, lošeg nadzora zdravstvenih vlasti i pokušaja prikrivanja. Francuska je bila duboko potresena skandalom kada je gotovo 4000 osoba zaraženo HIV-om 1980-ih nakon što je primilo zaraženu krv u transfuziji.

Godine 2010. pokazalo se da korišćenje preparata za šećernu bolest Mediator izaziva smrtonosne srčane probleme. A prošle jeseni hiljade teških malformacija kod novorođenčadi pripisano je leku za epilepsiju Valproate.

Slični skandali koji su se ticali EpiPena za anafilaksiju i lekova za lečenje karcinoma, kao i nameštanja cena, kao i dvojbe oko prekomernog prepisivanja opijata poljuljali su poverenje javnosti u lekare i farmaceutsku industriju.

U nedavnom istraživanju u Britaniji 82 odsto lekara i 67 odsto odraslih osoba saglasno je da su klinička ispitivanja koja finansiraju farmaceutske firme često pristrana na način da rezultiraju pozitivnim ishodom.

Medicinska greška druge vrste bilo je objavljivanje u uglednom medicinskom časopisu Lancet 1998. istraživanja koje je povezalo vakcine i autizam kod dece. Kad je kasnije otkriveno da su dokazi u tome istraživanju krivotvoreni istraživanje je povučeno i njen autor Andrew Wakefield izbačen je iz struke. Ali šteta je bila učinjena.

Vakcine i drugi lekovi takođe su žrtve vlastitog uspeha. „Precenjujemo rizike vakcinacije i potcenjujemo rizike bolesti“, kaže Cornelia Betsch, naučnica sa Univerziteta Erfurt u Nemačkoj koja je opširno pisala o vakcinaciji.

U isto vreme mehanizam delovanja vakcine čini se odbojnim, kaže Eric Oliver sa Univerziteta Chicago. „Unošenje toksičnih tvari u telo kako bi se sprečila bolest nije prirodna ideja“, kaže on za AFP.

Naš mozak takođe može biti prevaren tako da vidi uzročno-posledične veze između retkih pojava koje se običnom slučajnošću događaju istodobno. „Kod mnoge dece starosti od dve godine dijagnostikuje autizam što je vreme kad dobijaju vakcine“, kaže Oliver.

Kad se doda halo efekt interneta i društvenih mreža počinje se formirati savršena lavina nepoverenja. „Društveni mediji su ubrzano postali glavni izvor informisanja za mnoge korisnike“, kaže Walter Quattrociocchi, talijanski naučnik koji je proučavao širenje lažnih vesti i teorije zavere.

Kad se radi o teorijama zavere osoba naginje onome u šta već veruje i ta pristranost igra ključnu ulogu.

„Korisnici (društvenih mreža) rado prigrle netačne informacije kada one potvrđuju ono u što od ranije veruju“, kaže Quattrociocchi. Sve je mutnija granica između činjenica koje su testirane i subjektivnih tvrdnji i to ne pomaže.

Tweet kog je 2014. poslao Donald Trump, kaže Quattrociocchi, školski je primer. Danas predsednik SAD-a tada je napisao: „Zdravo dete ode lekaru, dobije ogromnu količinu vakcina, ne oseća se dobro i promeni se – autizam. Mnogo takvih slučajeva!“ Kasnije je napisao da je vakcinisanje u detinjstvu prihvatljivo, ali ne u jednoj ogromnoj dozi, prenose mediji u regionu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.