U Izraelu nadjena kost koja ukazuje da je širenje ljudske vrste počelo mnogo ranije

Izraelski arheolozi su našli ostatke skoro 200.000 godina stare ljudske vilične kosti u pećini u planini Karmel, predvidevši da će to otkriće izmeniti ono što se znalo o evoluciji.

Vilična kost čija je starost 177.000 do 194.000 godina sugeriše da je Homo sapijens već napuštao Afriku preko Bliskog istoka i naseljavao ostatak sveta u vreme kada se po ranijim istraživanjima mislilo da su ljudi tek pravili svoje prve evolucione korake o svojoj postojbini, istočnoj Africi. Detalji otkrića objavljeni su danas u žurnalu Sajans (Science).

„Ovo je zaista nešto durgačije“, izjavila je arheolog Mina Evron sa Univerziteta u Haifi koji je zajednički sa Telavivskim univerzitetom rukovodio iskopavanjima, prenose izraelski mediji. 

Evron je objasnila da je leva gornja vilična kost sa osam dobro očuvanih zuba nadjena još 2002. godine i pećini Mislija, jednom od nekoliko preistorijskih mesta na planini Karmel kraj Haife na severu Izraela.

Medjunarodnom timu od preko 30 eksperata, uključujući paleontologe iz Španije, Kine i drugih zemalja, trebalo je tako mnogo godina proučavanja tog otkrića kako bi se utvrdilo da je starost ispravna jer se zapravo kosi sa svim što su oni znali o ljudskoj evoluciji, rekla je Evron.

Donedavno se većina naučnika se slagala da se prvi moderni Homo sapijens najpre pojavio pre 200.000 godina u istočnoj Africi, sudeći po ostacima nadjenim u Etiopiji tokom 1960-tih i 1970- tih godina. Prema genetskom istraživanju ti preci ljudi su iz Afrike izašli pre 70.000 do 60.000 godina, povremeno se mešajući sa Neandertalcima i drugim hominidima dok su se širili svetom.

Sada se medjutim čini da se Homo sapijens razvio mnogo ranije nego što se mislilo, napuštajući Afriku u više talasa.

„Onog trenutka kada kažete da postoji Homo sapijens u Izraelu pre 170.000 do 200.000 godina odjednom se svi delići slagalice uklapaju“, rekao je profesor Izrael Herškovic, antropolog sa Univerziteta Tel Aviva i vodeći istraživač u časopisu Sajans.

Otkriće u pećini Mislija baca svetlo na nekoliko otkrića poslednjih godina koja su već ukazivala da bi trebalo preispitati tradicionalno mišljenje, rekao je Herškovic. To uključuje otkriće prošle godine u Džebel Irhudu u Maroku koje je identifikovano kao rani Homo sapijens starosti 300.000 godina, što je oko 100.000 godina pre navodno najranijih predaka iz Etiopije.

Istraživači su takodje našli 47 ljudskih zuba u pećini u Kini starih oko 100.000 godina, što znači da je Homo sapijens dospeo do Dalekog istoka desetinama hiljada godina pre navodnog jedinstvenog egzodusa iz Afrike.

Naučnici su za utvrdjivanje starosti vilične kosti nadjene u Izraelu, koristili tri metode i sve su dale iste rezultate. Arheolozi nekad to otkriće zovu „Mis Lija“ po pećini u kojoj je vilična kost otkrivena, ali malo se zna o individui kojoj je pripadala.

Veruje se da je to bila mlada odrasla soba čiji se pol ne zna, kaže Herškovic. Dodaje da je ta vilična kost mnogo sličnija kosti sadašnjeg čoveka od starijih ili kostiju slične starosti nadjenih u Maroku ili Etiopiji.

Herškovic zato kaže da se može reći da je to najstariji Homo sapijens.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.