BEČ – Bivši austrijski kancelar Franc Vranicki istakao je da je Austriji, na putu ka članstvu u EU, najveći problem bilo protivljenje Rusije, ali i da se Francuska plašila da će pristupanjem austrijske države u Uniji nemačko govorno područje dobiti dominantnu ulogu.
„Na osnovu Državnog ugovora Austrija je morala da pita sve bivše saveznike. To nije bilo samo pro forma pitanje. Želeli smo da idemo na sigurno, da se niko ne oseća preskočenim, i da sazove Savet saveznika te da se to telo bavi pitanjem učlanjenja u EU. Kod Francuza nam je trebao duži proces uveravanja. Tadašnji predsednik Fransoa Miteran se plašio da bi nemačko govorno područje pristupanjem Austrije postalo dominantno”, objasnio je Vranicki bečkom dnevniku “Kurir” prisećajući se muka do učlanjenja 1994. godine.
Inače Austrije se Državnim sporazumom, koje je potpisala sa saveznicima koji su je oslobodili od nacizma, obavezala na trajnu neutralnost.
Vranicki je objasnio da je nakon tri ili četiri posete Parizu uspeo da dobije odobrenje.
Kada je reč o drugim saveznicima kazao je da Velikoj Britaniji ovo pitanje nije bilo posebno važno, a tek nije bilo bitno SAD.
“Najveći “zalogaj” bila je Moskva. Zbog toga sam 1988. otputovao u posetu premijeru Riškovu, koji je bio moj pandam. On je već u prvih 15 minuta prvog razgovora rekao da je pročitao negde da želimo da pristupimo EU i dodao da to ne može. Ja sam uzvratio pitanjem zašto to ne bi moglo. Na to je rekao da bi to uticalo na neutralnost na koju se Austrija obavezala Državnim sporazumom. Uspeo sam da ga uverim da neutralnost ne stoji u Državnom sporazumu, već da se Austrija posebnim zakonom na to obavezala”, kazao je Vranicki.
Preneo je da je tri dana morao da boravi u Moskvi kako bi u više razgovora uverio da Austrija, svojom težnjom da pristupi EU, nema nikakve mračne namere, već da veruje da je to dobro za njenu privredu, kao i da želi da pripada delu slobodne Evrope.
Ukazao je da su, kada je uputio zahtev EU za članstvo 1989., neki imali strepnje da je neutralnost ugrožena, a drugi da bi Austrija mogla da se priključi Nemačkoj ili NATO.
Kada je reč o aktuelnom raspoloženju Austrijanaca prema EU Vranicki je uveren da bi za ostanak postojala solidna većina ako bi se održao referendum.
Istovremeno kaže da je teško oceniti da li bi se osvojila dvotrećinska većina, ali da polazi od toga da bi vladajuća Narodna partija (OVP) kancelara Sebastijana Kurca sigurno vodila kampanju u korist čanstva, te da ne zna kako bi se pozicionirao njen koalicioni partner Slobodarska stranka (FPO).
Upitan da li će EU 2030. imati više ili manje članova nego danas Vranicki je rekao da je to teško prognozirati.
“Jedno što se može reći jeste da nove članice trebaju unapred biti detaljno proveravane, da li će ispuniti sve nakon pristupa na šta su se obavezale. Radi se o poštovanju sporazuma. Imamo na žalost par članica gde do danas nemamo finansijsku stabilnost“, kazao je on.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com