U trendu

U SAD danas super utorak, šansa za Trampa i Bajdena da steknu nedostižnu prednost

Favoriti u trci za predsedničkog kandidata demokrata i republikanaca na novembarskim izborima u SAD, Džozef Bajden i Donald Tramp, mogli bi da steknu faktički nedostižnu prednost posle današnjih unutarstranačkih izbora u 15 saveznih država, takozvanog „super utorka“.

Značaj „super utorka“ je u tome što se predizbori u obe dominantne stranke tog dana održavaju u više saveznih država i što na njima pretendenti na predsedničku nominaciju mogu da osvoje veliki broj delegata, koji na završnim partijskim konvencijama formalno imenuju kandidate za predsednika i potpredsednika SAD.

Ovogodišnji predizbori ni u jednoj stranci nisu uzbudljivi kao u prethodnim izbornim ciklusima, budući da Bajden kao šef države nije imao ozbiljnog protivkandidata i da je Tramp, bivši predsednik SAD (2017-2021), brzo stekao veliku prednost nad nekadašnjom ambasadorkom pri Ujedinjenim nacijama Niki Hejli (Nikki Haley), koja je jedina ostala u trci protiv njega.

Dobri rezultati Bajdena i Trampa u „super utorak“ obojicu bi znatno približili nominaciji, iako ni jedan ni drugi danas ne mogu da obezbede većinu od ukupnog broja delegata.

Kod republikanaca, današnji „super utorak“ je verovatno poslednja šansa za Niki Hejli da zadrži minimalne šanse u trci protiv 77-godišnjeg Trampa ili da bar uspori njegov put ka nominaciji.

Tramp je ubedljivo pobedio na šest dosadašnjih predizbora – u saveznim državama Nevada, Ajova, Mičigen, Južna Karolina i Nju Hempšir i na američkoj teritoriji Američka Devičanska ostrva, a izgubio je od Hejli u Vašingtonu 3. marta, u poslednjoj rundi pre „super utorka“.

Nakon što je Hejli izgubila sa više od 40 odsto razlike u Mičigenu, i sa više od 20 odsto u Južnoj Karolini, svojoj matičnoj državi gde je dva puta birana za guvernerku, Trampov tim je pojačao pritisak na nju da odustane od trke.

Hejli je, međutim, uložila znatnu količinu novca u kampanju i ne želi da se povuče iz trke do završne konvencije Republikanske stranke u julu, za slučaj da se delegati budu dvoumili povodom formalnog nominovanja Trampa, imajući u vidu da su protiv njega podignute četiri optužnice i da će u toku godine početi ti sudski procesi.

Dve optužnice se odnose na Trampov pokušaj da poništi rezultate predsedničkih izbora 2020. godine, na kojima je izgubio od Bajdena. U trećem procesu Tramp je optužen za prikrivanje isplate novca porno zvezdi Stormi Denijels, u zamenu za njeno ćutanje o njihovom odnosu, a u četvrtom da je po isteku predsedničkog mandata nezakonito držao poverljiva dokumenta na svom imanju.

Posle nedavnog bolnog poraza u Južnoj Karolini, Hejli je rekla da ostaje u trci jer građani „imaju pravo na pravi izbor, a ne na izbore u sovjetskom stilu, sa jednim kandidatom“ i dodala da je „dužna da im omogući taj izbor“.

Kod demokrata, 81-godišnji Bajden je do sada neporažen na predizborima budući da nema ozbiljnog protivkandidata, ali se u američkoj javnosti ipak spekuliše o mogućnosti da se on povuče iz trke za nekoliko meseci, pošto se sve češće postavlja pitanje njegovih kognitivnih sposobnosti.

Na današnjim predizborima u obe stranke je „u igri“ trećina od ukupnog broja delegata – kod republikanaca je moguće osvojiti 865 od 2.429 delegata za završnu konvenciju, a kod demokrata najmanje 1.420 od 3.936.

Tramp je do sada osvojio 244 delegata, a da bi osigurao nominaciju na završnoj konvenciji republikanaca, u julu u Milvokiju, potrebno mu je najmanje 1.215. To znači da on ne bi osigurao nominaciju ni kad bi danas osvojio svih 865 delegata, ali se očekuje da to učini pre kraja marta.

Kod demokrata, Bajden je do sada osvojio 206 delegata, a za nominaciju na završnoj konvenciji, u avgustu u Čikagu, treba mu 1.968. Ni Bajden ne može danas da stigne do tog broja, ali bi takođe mogao u ovom mesecu.

I kada kandidati osvoje potreban broj delegata za nominaciju, predizbori se nastavljaju do početka juna.

Predizbori i u Demokratskoj i u Republikanskoj stranci mogu da budu u obliku klasičnih predizbora (primaries), što je znatno češće, i u formi kokusa (caucuses).

Klasični predizbori podrazumevaju da birači dolaze na glasačko mesto i ubacuju listić na izborni dan (mogu da glasaju i poštom), dok kokusi označavaju niz lokalnih sastanaka širom savezne države, na kojima okupljeni razgovaraju o politici i iskazuju koga bi voleli da vide kao predsedničkog kandidata svoje stranke (nema mogućnosti glasanja poštom).

Republikanci danas imaju predizbore u 15 saveznih država – Aljaska, Kalifornija, Juta, Kolorado, Oklahoma, Teksas, Minesota, Arkanzas, Tenesi, Alabama, Severna Karolina, Virdžinija, Masačusets, Vermont i Mejn. Kokusi će biti u državama Aljaska i Juta, a klasični predizbori u svim ostalim.

Demokrate će danas glasati na klasičnim predizborima u 14 od 15 navedenih saveznih država, a na Aljasci 6. aprila. Takođe će, za razliku od republikanaca, danas imati kokuse na teritoriji Američka Samoa, a biće objavljeni i rezultati višenedeljnih kokusa demokrata u Ajovi.

Sa naročitom pažnjom biće praćeni rezultati predizbora u Severnoj Karolini, koja bi mogla da bude odlučujuća država na predsedničkim izborima 5. novembra. Tramp je 2020. pobedio Bajdena u toj državi za nešto više od jedan odsto glasova.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar