Bio je najbolji konobar u Njujorku pa slučajno postao najveća akciona zvezda
Za one koji su odrasli u osamdesetima i devedesetima, Brus Vilis će uvek biti jedna od najvećih akcionih heroja svih vremena iako se, realno gledajući, nije nimalo uklapao u kategoriju nabildovanih junaka poreklom iz Evrope koji su dominirali tom erom.
Doduše, Vilis nikad nije ni želeo da bude akciona zvezda, postao je to zahvaljujući ulozi legendarnog Džona Mejklejna u legendarnom filmu Umri muški iz 1988. Ulozi koja je u velikoj meri obeležila njegovu bogatu i raznoliku karijeru.
Bio je jedan od najboljih konobara u Njujorku
Rođen je kao Volter Brus Vilis 19. ožujka 1955. u Zapadnoj Nemačkoj, gde je njegov otac Dejvid, profesionalni vojnik, bio stacioniran. Samo dve godine kasnije s ocem i majkom Marlin seli u Karnejs Point u Nju Džersiju, gde je završio srednju školu i fakultet tokom kojeg je otkrio glumu i nedugo nakon toga i napustio studiranje.
Još kao dete borio se s mucanjem, zbog kojeg bi ga maltretirali u školi. Ali, ubrzo shvata da muca mnogo manje kad je na pozornici i glumi nekog drugog. To mu je na kraju, uz terapiju, pomoglo da potpuno pobedi ovaj problem.
A početak, kao i mnogim mladim glumcima, nije bio jednostavan. Dok je obilazio audicije i pojavljivao se u manjim predstavama, Vilis je radio kao konobar. Prema rečima kolege Džona Gudmena, koji ga je poznavao mnogo prie nego što su obojica postali poznati, Brus je bio fenomenalan konobar: „Bio je najbolji barmen u Njujorku. Celu noć bi zabavljao sve u lokalu. S njim zabava nikada nije prestajala. Bio je neverovatan.“
Od slučajnog partnera do slučajne akcione zvezde
Iako je imao manje uloge u filmovima kao što su The First Deadly Sin s Frenkom Sinatrom i The Verdict s Pol Njumenom, prva prava prilika pojavila se ulogom u seriji Zona sumraka, a nedugo nakon toga prijavio se i na audiciju za seriju Moonlighting, komičnu detektivsku dramu u kojoj je glumio sa Sibil Šepard.
Uloga Dejvida Adisona bila je jedna od onih za koju producenti jednostavno nisu mogli da pronađu pravog glumca. Ali, od više od 3000 potencijalnih glumaca, nepoznati Vilis privukao im je pažnju, dobio ulogu i priliku da se napokon dokaže.
Moonlighting (kod nas poznata pod imenom Slučajni partneri) bio je jedan od prvih uspešnih primera tzv. „dramedije“ koja je oduševila fanove i kritiku, osvojila 16 Emija i na malim ekranima zadržala se četiri sezone.
Tokom pauza u snimanju serije pojavio se u filmu Sastanak na slepo, a nakon toga i u Umri muški, iako je malo ko verovao da je upravo on najbolji izbor za ulogu sarkastičnog njujorškog pandura koji se slučajno zatekne u losanđeleskom neboderu pod terorističkom opsadom. Ričard Gir i Klint Istvud bili su glumci koje je 20th Century Fox želio da vidi u ulozi Meklejna, ali na kraju je odluka pala na Vilisa, kojem je za ovaj angažman isplaćen tada astronomski honorar od pet miliona dolara.
Poređenja radi, velike zvezde tog vremena kao što su Tom Kruz i Majkl J. Foks dobijali su oko tri miliona dolara po filmu.
„Bila je to ogromna svota za to vreme. A ja sam uz sve to bio i TV glumac. Na dan kad sam potpisao ugovor, svakom glumcu u Holivudu plata je porasla na pet miliona dolara“, rekao je Vilis za EW 2017.
Najbolja faza karijere
U to vreme, na premijeri filma Stakeout, upoznao je i suprugu Demi Mur s kojom je u braku bio do 2000. i imaju tri ćerke. O svom razvodu rekao je: „Osećao sam se kao da sam podbacio kao suprug i otac jer nisam uspeo u tome da brak profunkcioniše“. Vil Smit pomogao mu je da se lakše nosi s razvodom, ali ostao je u dobrom odnosu s Demi i čak prisustvovao njenom venčanju s Eštonom Kučerom.
Mogao je čak da glumi i njenu veliku ljubav u hitu Duh, ali odbio je ulogu koja je na kraju pripala Patriku Svejziju.
Ali, vratimo se u 1988.
Godinu dana kasnije prestao je da glumi u Slučajnim partnerima, pozajmio glas u porodičnom bioskopskom hitu Gle ko to govori, a 1990. snimio je i nastavak hita Umri muški. Nastavak je bio slabije prihvaćen, ali ipak je ostvario uspeh na blagajnama.
Ali, tada su krenuli i prvi problematični projekti. Vatromet taštine smatra se jednim od najvećih razočaranja (iako je objektivno reč o solidnom filmu), a nakon toga su usledila i dva slabije prihvaćena filma koja su s vremenom stekla kultni status – Hadson Hok i Poslednji skaut.
Uprkos svemu, bilo je ovo fenomenalno vreme za njegovu karijeru. Usledio je odlični Igrač Roberta Altmana i umereni bioskopski hit Smrt joj pristaje, ali već 1994. pojavljuje se u filmu koji je obeležio devedesete – Pretparačkim pričama Kventina Tarantina. Malo toga može se dodati o filmu koji je stvorio žanr, obeležio eru, započeo novu i istovremeno stvorio, oživeo i učvrstio karijere svih glumaca koji su se u filmu pojavili i pritom ceo svet službeno upoznao s jednim od najboljih reditelja svih vremena.
Lude devedesete
Ali, to je bio novi zalet za Vilisa, koji je nakon toga snimio niz fenomenalnih filmova kao što su Ničija budala, verovatno najbolji treći deo bilo kojeg filma (Umri muški sa osvetom), 12 majmuna, Peti element, a na kraju klasik Majkla Beja, Armagedon.
Zanimljiva priča vezana za Ničiju budalu je da se radilo o filmu koji je želeo da snimi po svaku cenu jer radilo se o prilici da snima sa svojim glumačkim junakom Polom Njumenom. Odbio je uobičajeni honorar od 15 miliona dolara i pristao da glumi za samo 1400 dolara nedeljno. I znao je da je to u prvom redu Njumanov film pa je od producenata nesebično zatražio da ga ni ne spominju kako ne bi oduzimao prostor Njumanu. Iako ga tog puta nije osvojio, bila je to pretposlednja nominacija za Oskara koju je Pol dobio, piše Index.
Devedesete je zaključio horor remek-delom M. Najt Šjamalana Šesto čulo u kojem glumi psihijatra koji pokušava da pomogne dečaku koji misli da vidi mrtve ljude. Film je nominovan za šest Oskara i premda na kraju nije dobio nijedan, smatra se jednim od najboljih filmova devedesetih.
Početak novog milenijuma nastavio je s jednim od najboljih filmova u svom opusu, Nesalomivi, u kojem je ostvario možda i svoju najbolju ulogu. Ova neobična priča o superjunaku pojavila se pre vremena jer da je snimljen 15 godina kasnije, bila bi to potpuna druga priča.
Silazna putanja
Usledili su mnogi bioskopski hitovi, epizodna uloga u najpopularnijem sitkomu svih vremena Prijateljima, i još mnogo manjih uloga u solidnim filmovima, ali sve do Sin Cityja 2006. nije bilo zapaženijih glavnih uloga.
Karijera se nastavila u sličnom tonu i dobre uloge sve su češće počela da zamenjuju pojavljivanja u slabijim projektima. Da, bio je tu više nego solidan RED, indie Moonrise Kingdom i nastavak Umri muški, RED-a i Sin Cityja, ali Vilis je počeo da se kreće silaznom putanjom.
Generacija rođena nakon 2000-ih verovatno ga više pamti po lošim nego dobrim ulogama, a većina onoga što je snimio nakon 2015. moglo bi se svrstati u kategoriju B-akcionih filmova o kojima se ne isplati ni pisati. Nanizao je još i gomilu podjednako potencijalno nekvalitetnih akcijskih trilera koji tek treba da se pojave, ali ni tu se ne može pronaći ništa približno zanimljivo. Ali, procenjuje se da je težak oko 200 miliona dolara pa mu serija loših poteza neće posebno uticati na finansijsku situaciju.
Poslednja vest vezana za Vilisa takođe nije dobra. Naime, njegova porodica objavila je da glumac ima ozbiljnih zdravstvenih problema zbog kojih se povlači iz sveta filma. Bilo kako bilo, iako je poslednja etapa karijere nešto što je najbolje zaboraviti, Vilis će ostati zapamćen po fenomenalnoj i šarenoj karijeri koja je trajala više od 40 godina.
I premda nije jedan od onih glumaca koji su police ispunili nagradama, radi se o briljantnoj karijeri, nezaboravnim ulogama i čoveku koji je uverio svet da ćelavi i proćelavi muškarci mogu biti i te kako cool.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.