Snimanje filma „Posejdon“

Proslavljeni reditelj filmova „Troja“, „Savršena oluja“ i „Predsednički avion“, Volfgang Petersen (Wolfgang Petersen), postao je internacionalno poznat napetom dramom iz Drugog svetskog rata – „Podmornica“ („Das Bot“), koja mu je donela nominacije za Oskara za režiju i za scenario. Ovaj vrsni pripovedač vraća se moru s „Posejdonom“ fokusirajući se ne samo na moć velikog talasa koji prevrće luksuzni brod na pučini već i na snažne drame koje se odigravaju unutar male grupe ljudi koji se bore za opstanak.

„Katastrofa zaista pokazuje kakvi su ljudi iznutra kada se uklone sve konvencije života“, kaže on. „Odluke o životu i smrti dešavaju se u sekundi. Kada vidite kako ljudi reaguju i ponašaju se u ekstremnim situacijama, znate od čega su napravljeni.“ Glumačka ekipa nije morala da bude samo talentovana već i prilagodljiva. Pored toga što su sami glumili u opasnim scenama i bili bacani pod udarima bujice, poslednjih nedelja snimanja morali su da rade pod vodom – a za to ih je pripremala ekipa za bezbedno ronjenje.

Džoš Lukas, koji glumi samotnog profesionalnog kockara Dilana Džounsa, sam je radio svoje podvodne scene i za to se spremao posle radnog vremena, kod kuće. Toga se seća kao prilično komičnog: „Pošto sam izjavio da bih voleo to da radim, otišao bih kući nakon posla i posle čitavog dana provedenog u vodi plivao u bazenu da bih video koliko dugo mogu da zadržim dah“, seća se glumac.

U korišćenje kompjuterske grafike u kreiranju okeana, svih eksterijera i celog broda, autori nisu morali da se uzdržavaju i na kraju su dobili vodeni zid visok preko 45 metara i 20 spratova visok prekookeanski brod dugačak preko 300 metara, sa 4.000 putnika i članova posade. Prostrani eksterijeri izgrađeni su u studijima Varner bradersa, na stari način kako bi se snimili praktični efekti. Većina setova je duplirana u originalnoj i naopakoj verziji kako bi se dočarali prvo veličanstvenost broda, a potom njegovo potpuno uništenje – i sve je to bilo balansirano na platformama koje su mogle da dočaraju akciju ljuljanjem.

Kombinovanjem praktičnih efekata s kompjuterski generisanim slikama Petersen je postigao veličinu kakvu nije mogao da nađe u stvarnosti, ali je ipak neverovatno realistična: od sređene spoljašnjosti, svakog detalja scenografije i atmosfere sve do ručno izrađenog inicijala „P“, koji se nalazi na svakoj uniformi.

Supervizor vizuelnih efekata Bojd Šermis nadgledao je kreiranje više od 600 kadrova sa specijalnim efektima. „Ovo je jedan od najsloženijih filmova s vizuelnim efektima ikad snimljen“, kaže on i kao primer daje inovativni uvodni kadar „Posejdona“. „Film počinje ispod vode s tačke pogleda kamere, zatim se podiže i otkriva brod, kruži oko njega i spušta se duž boka, a potom primećuje figuru koja trči duž palube“, kaže Šermis. „Kamera mu se potpuno približava, rotirajući se oko njega za 180 stepeni. Idemo uz stepenice, pa se povučemo kako bismo videli svu lepotu i veličinu broda, gornje palube i ljude koji se zabavljaju pored bazena, pa se penjemo do dimnjaka i preko njih do prelepog zalaska sunca.“

O toj neverovatnoj sceni Petersen kaže: „Traje dva i po minuta. Jedini realan element u celom snimku je džoger – Džoš Lukas, koji je sniman ispred zelenog ekrana u dolini San Fernando, jednoj od samo dve lokacije van studija koje su kasnije integrisane u virtuelni pejzaž. To je najodvažniji i najluđi kadar ikada snimljen u istoriji kompjuterske grafike, a ipak potpuno fotorealističan. Ne verujem da će ljudi reći „kako sjajan kompjuterski snimak“. Umesto toga, možda će pomisliti: „kakav sjajan brod, gde su ga našli?““

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.