Šajler Džons, američki antropolog i avanturista koji je obišao svet i čiji su podvizi upoređivali sa legendarnim filmskim likom Indijanom Džonsom umro je u 95. godini.
Džonsova pastorka, Kasandra Da’Luz Vieira-Manion, objavila je prošlog vikenda da je Džons umro 17. maja, da se o njemu brinula poslednjih šest godina i da je „zaista mislila da bi mogao da živi zauvek“.
„Bio je fascinantan čovek s mnogo života širom sveta“ – napisala je ona.
Džons je odrastao u okolini Vičite u Kanzasu. Njegova mlađa sestra, Šaron Džons Larenc, rekla je za lokalni list „Vičita igl“ da je njen brat, zahvaljujući poslu njihovog oca – snabdevanju vojnih baza čizmama, posetio svaku američku državu još pre nego što je krenuo u prvi razred osnovne škole.
On je u autobiografiji, objavljenoj na sajtu Univerziteta u Edinburgu, napisao da se pose Drugog svetskog rata preselio u Pariz gde je radio kao fotograf.
Još četiri godine bio je u Africi kao slobodni fotograf.
U svojoj knjizi iz 1956. godine „Pod afričkim suncem“, on govori o preživljenju helikopterske nesreće na pijaci u In Salahu u Alžiru. Pošto se helikopter srušio, zapalio se i „jak vetar je ponovo zapalio duvan u njegovoj luli“ – napisao je kako je hladnokrvno doživeo posledice udesa.
Nastavio je da su posle pada helikoptera „kamile urlale i trčale, razbacujući sa sebe gomile drva za ogrev kojim su bile natovarene“, a „deca, Arapi i žene pod velom su ili bežali ili koliko su dugački i široki padali na zemlju. Koze i magarci su podivljali dok je uskovitlano, ričuće čudovište (helikopter) padalo u oblak uprašine… pilot i ja smo s olakšanjem jer nam nije ništa, sedeli na olupini In Salahove pijace i urlali od smeha na sve to“.
Kasnije se preselio u Grčku, gde se izdržavao prevodeći knjige s nemačkog i francuskog na engleski. Odlučio je da se proputuje kroz Indiju i Nepal 1958, a tokom putovanja se zaljubio u Avganistan i kasnije u Edinburgu upisao na studije antropologije.
„Bio je više zainteresovan za ljude i kulture koje je nalazio, nego za fotografije i njihovu prodaju“ – rekao je njegov sin, arheolog Piter Džons, za „Vičita igl“.
Posle diplomiranja se vratio u Avganistan da proučava lokalne zajednice u udaljenim istočnim dolinama. Istraživanje je postalo doktorat na Univerzitetu Oksford i postao je kustos, a kasnije i direktor u Muzeju Pit Rivers gde je arheološka i antropološka zbirka Univerziteta. Po odlasku u penziju odlikovan je ordenom „Komandanta Ordena Britanske imperije“, stepen nižim od viteškog zvanja.
Sličnosti Džonsa i lika Džordža Lukasa Henrija „Indijane“ Džonsa – Mlađeg su upadljive. Pored imena i porodičnog posla – Indijev otac, Henri – Stariji bio je arheolog baš kao što je arheolog Šajler Džonsov sin Piter, obojica su bila vešta sa stranim jezicima i nosila su smeđe šešire „fedore“.
I kao „Indi“, Šajler Džons je verovao da artefakti pripadaju muzejima – rekla je Da’Luz Vierija-Manion za „Vičita igl“. Erik Kejl, izvršni direktor Istorijskog muzeja okruga Vičita-Sedžvik, rekao je za te novine da je Džons muzeju poklonio artefakte svog dede. Džons je u svojoj knjizi „Stranac u inostranstvu“ 2007. napisao da je želeo da nađe „Zavetni kovčeg“ i pokloni ga Muzeju, što je upravo ono što je „Indi“ postigao u filmu „Raiders of the Lost Ark“, barem dok „američka vlada nije zaplenila relikviju i ponovo je sakrila na kraju filma“.
Pat O’Konor, izdavač koji je radio s Džonsom, rekao je za novine da je Džons imao „nisku toleranciju“ prema priglupim i pretencioznim ljudima.
„Nikada nisam sreo čoveka tako talentovanog i sposobnog, a u isto vreme pristupačnog“ – rekao je O’Konor. „Ali ako neko pređe liniju i pokuša da se predstavi kao nešto više od onoga što intelektualno jeste, onda je to bio kraj“.
Džons je u „Strancu u inostranstvu“ napisao da je za „Indija“ prvi put čuo 1980-ih kada ga je direktorka muzeja u Madrasu koji ga je poznavao, pitala da li je on „originalna verzija“. Napisao da nije imao pojma o čemu ona govori, ali je kasnije pomislio da je to poređenje dovelo do toga da ima više studenata na svojim predavanjima na Oksfordu.
Džons se dvaput ženio, prvo s Lis Margot Sondergard Rasmusen, a zatim i s majkom Da’Luz Vieria-Manion, Lorejn koja je umrla 2011. Kasnije je imao vezu s glumicom Karlom Berns koja je umrla 2021. godine – piše „Vičita igl“.
Imao je sina, tri ćerke, sestru, šestoro unučadi, šest praunučadi i jedno čukununuče – piše list.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.