Za većinu današnjih avantura može se slobodno reći im nedostaju šarm i inovativnost, karakteristike koje su obeležavale slavne avanture krajem prošlog veka. Naravno, teško je raditi nešto ako to nema bogzna kakvu publiku, sa takvim, za današnje pojmove minimalnim, budžetom. U ovim za avanture nimalo veselim vremenima pojavljuje se Vampyre Story – igra koja je obećavala. Nažalost, na tome se i ostalo, jer uprkos obećavajućoj vizuelnoj i idejnoj zamisli, Vampyre Story ne uspeva da opravda velika očekivanja i čak šest godina produkcije.
Vampyre Story postavlja mesto radnje u Draksilvaniju (Draxilvania), izmišljeno mesto gde žive vampir Shrowdy von Kiefer i njegov talac Mona de LaFitte, naša heroina i operska pevačica s karijerom koja je obećavala. Kada jednog dana vampira ubiju lovci na vampire, Mona je napokon oslobođena iz njegovog zatočeništva. Zajedno sa svojim pratiocem, slepim mišem Froderick-om, mora da pronađe put iz ukletog dvorca kako bi otišla u Pariz i zablistala kao operska diva.
Praktično jedino mesto radnje igre je dvorac, pa je lako zaključiti da se Vampyre Story oslanja uglavnom na zagonetke. Dvorac ima oko 15 statičnih slika, tj. scena, a kada tome dodamo još nekoliko iz obližnjeg gradića, to je prilično mali broj. Pošto su zagonetke najvažniji deo igre, većinom su velike i kompleksne. Za rešavanje nekog zadatka u najvećem broju slučajeva moraćete da rešite nekoliko podzagonetki, pa te podzagonetke imaju svoje podzagonetke itd. Težine variraju, ali nikad nisu previše lagane. Ako imate malo igračkog staža u avanturama, ili nemate apstraktan mozak, teško da se nećete pomučiti oko 80 odsto zadataka. Mnogo njih vezano je za inventar, gde ćete kombinovati neke potpuno neinteligentne kombinacije. Što se toga tiče, mnogi neće biti previše sretni.
Srećom, Pixel-Hunt je doveden do nule pomoću hot-spot tastera, tj. pritiskom na TAB pokažu vam se svi predmeti u okolini koji vam mogu na neki način poslužiti. Međutim, ima jedna mala "začkoljica". Kada Mona uoči neki predmet koji joj treba, ali je on prevelik da joj stane u džep, ona će "zapamtiti" gde je taj predmet, a u inventarijumu će se pokazati njegova "senka". Kada budete morali da ga iskoristite, ekran će se na sekundu zacrniti, Mona će otići po taj predmet i normalno ga iskoristiti. S druge strane, igri s operskom pevačicom vampiricom, slepim mišem koji priča i morskim čudovištem teško da je trebalo nešto "realistično". Jedna veoma iritirajuća stvar je intefejs igre, tj. način interakcije sa stvarima. Klikom na neku stvar otvaraju vam se četiri opcije: možete probati da uzmete predmet, da ga pogledate, doletite do njega ili razgovarate s njim. Ovo je jednostavno arhaično i nepotrebno, jer vas igra praktično tera da isprobate sve mogućnosti sa svakom mogućom stvari. A i sam interfejs ružno izgleda.
Vizuelni stil igre potpisuje Bil Tajler (Bill Tiller), čovek koji je odgovoran za jednu od najlepših avantura svih vremena, treći nastavak Monkey Island-a. Njegov potpis vidljiv je od prve sekunde, jer je Vampyre Story izuzetno dizajnirana i stilizovana igra. Što se zvučnog dela tiče, odlična klasična muzika vrhunski prati igru i podiže atmosferu. Glasovna gluma je većinom zadovoljavajuća, uz nekoliko zamerki. Scenario je većinom dobar, ali ne više od toga. Verovatno ste i sami shvatili da igra nije nešto posebno dugačka. Trajnost je uglavnom sadržana u zagonetkama i zavisi od njihove težine. Desetak sati je optimalna dužina za prosečno bistrog igrača, uz slušanje razgovora i proučavanje svakog mogućeg predmeta. Vampyre Story sigurno neće doneti revoluciju u žanru, ali to nipošto ne znači da nije dobra; štaviše, ovo je vrlo dobra igra. Pored toga što je vizuelna poslastica, radnja je zanimljiva, kao i dizajn i glasovi većine likova. Nažalost, oseća se okus nedovršenosti, što će se, nadamo se, ispraviti sa sledećim nastavkom.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com