East India Company

Igra East India Company kombinuje trgovačku strategiju s pomorskim bitkama, a čitava priča smeštena je u 17. i 18. vek, kada evropske zemlje osnivaju svoje kompanije za uvoz i izvoz robe iz Azije i Afrike. Nažalost, naglasak je na priobalnim gradovima Afrike i naročito Indije, dok je Kina kao potencijalno zanimljivo tržište odsečena i nema je na karti. U četiri moguće kampanje biramo jednu od osam nacionalnosti i krećemo u trku za zaradom, što uključuje izgradnju flote, ukrcavanje dobara i biranje odredišta.
Smisao čitave igre je kupiti jeftino i skupo prodati, što zaista neće biti problem s obzirom na to da matični gradovi jeftino prodaju izvoznu robu i skupo plaćaju uvoznu. Čim prvi put dođete na odredište i krenete u prodaju, biće vam jasno da se najviše isplati kupovati najskuplju robu jer je na njoj i najveća zarada. Kad vam dosadi da manuelno obavljate kupoprodaju i uspostavite nekoliko trgovačkih ruta, jednostavno čitavu ekonomiju prepustite računaru.
U matičnoj luci, kao i u osvojenim gradovima s adekvatnim brodogradilištima, na raspolaganju vam je nekoliko vrsta brodova iz tog vremena, dok će vam neki biti omogućeni kasnije, ali savet je da uvek kupujete najbolje i ne štedite na floti. Svaka flota može da ima do pet brodova. Pri tom treba imati na umu za šta nameravate da je koristite, jer nije svejedno hoćete li je upregnuti u trgovinu ili ćete malo potapati konkurentske brodove i osvajati luke. Na čelu flote su kapetani, koji u bitkama ili nesmetanim rutama sakupljaju iskustvo kojim im kasnije kupujemo sposobnosti.
Ratni brodovi služe i za osvajanje luka koje potom možete nadograditi. Nažalost, nadogradnje su zaista banalno izvedene, tako da nemate osećaj da zaista ulažete u napredak, a ni 3D prikaz luka nije baš preterano atraktivan, jer će vas predugačko učitavanje svake luke posebno verovatno naterati da ga isključite i luke posmatrate kao statične slike. Ali ono što je u najavama golicalo maštu bile su pomorske bitke koje su izgledale atraktivno, a mora se priznati da nam autori zaista nisu lagali, barem u onom delu o izgledu.
Naime, kada se sretnu dve flote, moguće je izabrati učestvovanje u bici ili automatsko rešavanje sukoba, koje se ne preporučuje, jer računar laže. Kameru je tokom sukoba moguće rotirati u svim smerovima, što uz efekte topovske vatre daje odlične rezultate, a moguća je i klasična RTS kontrola svih brodova ili lično upravljanje označenim plovilom tasterima WSAD i određivanjem kada ćete ispaliti koji plotun. Neke velike razlike nema, jer će vas protivnik, ako je nadmoćniji, s uživanjem uništiti, ali ako se bitka odvija u vašu korist, daće se u bekstvo. Tu počinje "suluda" zabava koja se ne može nazvati potera, gde vaših nekoliko brodova brzinom puža plovi za protivnikom u nameri da ga uhvati, a to se i uz ubrzavanje vremena otegne do u nedogled, tako da ćete najčešće pre odustati nego što ćete potopiti begunce. Ako se tome dodaju trgovački deo igre, koji kao i svaka menadžerska igra posle nekog vremena dosadi, gomila drugih tehničkih sitnica i već ranije pomenuti nedostaci, dobijamo igru koja vas, nažalost, neće zabaviti na duže vreme.
Korisni linkovi

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.