Segini (SEGA) junaci vratili su se na moderne platforme pod naslovom Sonic and Sega All-Stars Racing kako bi nas podsetili na zabavne dane arkadne jurnjave, koja danas i nije toliko čest žanr. Japanska kompanija Sega može se pohvaliti velikim uticajem na industriju video igara kroz istoriju. Nesumnjivo je nasleđe koje je ova kompanija ostavila iza sebe, pa ga današnjim poslovnim potezima samo proširuje. Ipak, isto tako je nesumnjivo da je Segina baština danas u fokusu samo nešto starijih igrača, dok se mlađa generacija ne zamara Sonic-om i sličnim franšizama koje su sa scene nestale posle neuspeha Dreamcast konzole. Naravno, pokušaja povratka je bilo, ali nijedan u stvari nije proizveo željeni rezultat. Zato je Sega odlučila da okrene novu stranicu, a pred vama je igra Sonic and SEGA All-Stars Racing, zanimljiv naslov koji ne namerava da pomeri granice arkadnog trakanja, ali želi da ponudi maksimalnu zabavu u okviru ovog žanra.
Dakle, koncept je jasan već iz samog naslova. Igra se vrti oko trkanja, a pošto su glavni akteri redom harizmatični likovi iz platformskih igara, može se očekivati da se tu ne radi o nekakvoj simulaciji vožnje. Naprotiv, reč je o tipičnoj arkadnoj jurnjavi u stilu Mario Karta ili Crash Team Racing-a. S obzirom na to da je u takvim igrama priča zanemarljiva ili u potpunosti izostavljena, odmah ćemo preći na glavnu temu – gameplay. Single player komponenta igre raspoređena je kroz četiri moda (Grand Prix, Missions, Time Trial i Single Race). Osnovni GP mod u stvari predstavlja šest kupova sa po četiri trke, s konceptom klasičnog trkanja.
S druge strane, specijalne misije koje imaju 64 različita takmičenja daju igri nešto više raznovrsnosti, jer nude posebne zadatke koji uključuju nešto pucanja, sakupljanja zlatnika i sl. Ništa revolucionarno, ali sigurno hvale vredan deo igre. Završavanjem ovih modova igrač dobija takozvane Sega Miles bodove kojima otključava nove likove, staze i pesme. Naravno, svi su oni Segini materijali iz igara kao što su Sonic the Hedgehog, Super Monkey Ball, Crazy Taxi, Virtua Fighter i druge.
Kad smo već kod likova i staza, treba spomenuti da igra nudi zaista velik izbor. Staze nisu preterano duge, ali svaka je interesantna po nečemu. S druge srane, razlike između vozača nisu na istom nivou, jer se većina razlikuje samo vizuelno. Naime, ponuđene su nam samo tri vrste vozila (automobili, motocikli i letelice), koje na 20 likova donose samo minimalne varijacije, pa se kao jedina razlika među njima ističu specijalni potezi. Ipak, sam gameplay svojim rešenjima čini to skoro neprimetnim.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com