War Leaders: Clash of Nations
Ideju za izradu globalne strategije autori nisu tražili predugo. Jednostavno su uzeli Drugi svetski rat kao verovatno najpopularniji sukob u ljudskoj istoriji svih vremena, nekoliko državnika koji su u to doba vladali nacijama, podelili su svet na regije i preuzeli delove igre iz sličnih već postojećih naslova. I tako smo dobili igru War Leaders: Clash of Nations, najnoviji rad Enigma Softwarea, koji nam daje mogućnost izbora nacije, to jest vođe, koji ju je tokom pomenutog rata vodio.
Na prvi pogled se sviđa to što se Drugi svetski rat ne mora razvijati onako kako nas istorija uči. Niko ne kaže da Nemačka mora da okupira Poljsku, da otvori više ratišta odjednom i petlja s Italijom, od koje ionako nema nikakve koristi. Sve političke odluke koje donosimo u menadžerskom delu zavise isključivo od naših želja i od toga ko je s kim već u savezništvu. Malo lepih reči, nešto zlata i dodatna tehnologija – i začudićete se kako se prijateljstva lako sklapaju.
U istom tom delu igre određujemo poreze koji su neophodni za finansiranje rata, naređujemo izgradnju vojnih struktura na teritorijima (što može potrajati nekoliko poteza), regurtujemo novu vojsku i pomeramo već postojeće grupacije. Centralna figura igre je vođa nacije, predstavljen vlastitim likom, čije prisustvo podiže moral vojnih jedinica i privlači pristalice na teritoriji na kojoj se nalazi. Pored vođe, vlastite likove će tokom igre dobiti heroji i generali, dok su špijuni dostupni od početka i ne treba ih zanemarivati. Špijuni (pored toga što sabotiraju iza neprijateljskih linija) služe i kao telohranitelji koje je moguće dodeliti vođama. Ovo je naročito bitno u kasnijim stadijumima igre, kad izučavanjem postane dostupna opcija ubistva suparničkog vođe. Istraživanje i razvoj tehnologije, pored špijunske grane, sadrži i poboljšanja za sve rodove vojske, a pametnim ulaganjem moguće je otkriti mlazni pogon i slične napredne tehnologije, pa čak i atomsku bombu.
Drugi deo igre čini strategija u stvarnom vremenu, u kojoj se ranije pomerene formacije napokon sreću s neprijateljima i započinje tuča. Posle priprema i početnog razmeštanja treba napasti ili braniti određeno područje bez nekih dubokoumnih zadataka. Sve se svodi na što uspešnije uništavanje protivničkih jedinica, u čemu najveći uticaj imaju kombinovanje snaga, vazdušna podrška i prednost uzvišenja koju su autori debelo precenili. Sve to na papiru zvuči solidno, ali u praksi je situacija potpuno drugačija.
Kao prvo, igra je bila dovršena pre skoro godinu dana, o čemu svedoče zakrpe, ali sve do sada nije imala izdavača. Čak i uz dva patch-a, bagovi su vidljivi na svakom koraku, veštačka inteligencija i pronalaženje puteva do cilja u RTS delu igre su posebno iritantni, dok ni zaraćene strane nisu ravnopravno podeljene. Nikako se ne može prihvatiti da se jedna Kina sastoji od samo jednog područja, dok ih Francuska ima desetak, što je skoro više čak i od Rusije. Pored toga, menadžerski deo je previše banalan i nedostaju mu detalji, dok se RTS svodi na ukopavanje ili jurišanje, zavisno od toga da li se branimo ili napadamo. Ukratko, nismo impresionirani viđenim, tako da igru War Leaders i ne preporučujemo kao neku dugotrajniju zabavu.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.