U trendu

Mračna sudbina Male sirene: Sve što niste znali o popularnoj Andersenovoj bajci

Godinama u nazad, Diznijevi crtani filmovi usrećuju decu širom sveta. Mnogi od njih bazirani su na Andersenovim bajkama, koje su očarale svet. Tužan deo ove priče krije se baš u pričama Danskog pisca i u porukama koje nam donose.

Mala Sirena je animirani film koji je producirala i distribuirala produkcijska kuća „Walt Disney Pictures“ 1989. godine. Ovaj film je bio veliki uspeh za Disney. Osvojio je Oskara za najbolju pesmu („Under the Sea“) i uveliko doprineo uskrsnuću animiranih filmova iz Disney studija tokom 1990-ih.

Postao je deo popularnog kulturnog nasleđa i ima poseban značaj za sve gledaoce koji su odrasli tokom devedesetih godina. Osim animiranog filma, „Mala Sirena“ je inspirisala i brojne adaptacije, uključujući i pozorišne predstave i druge medijske formate.

Film je inspirisan bajkom (u originalu „Den lille havfrue“) koju je danski pisac Hans Kristijan Andersen napisao još početkom 19. veka. Delo je prvi put objavljeno 1837. kao deo zbirke „Bajke ispričane za decu“ u kojoj se nalazilo još osam Andersenovih priča.

Pretpostavlja se da je inspiraciju za nju pronašao u grčkim mitovima o sirenama – zavodnicama koje pesmom mame mornare kako bi se njihovi brodovi nasukali na hridi, ali i u bajci „Undina“ Fridriha de la Mote Fukue, nemačkog pisca iz perioda romantizma, o ženskom vodenom duhu koji se udaje za viteza sa kopna kako bi stekao dušu.

Sama Andersenova priča dosta je mračnija od one koju je Dizni prikazao. Mala sirena, jedna od šest prelepih ćerki morskog kralja, zaljubljuje se u princa koji živi u kraljevstvu izvan vode. Nakon što joj baka otkrije da samo ljudska bića imaju besmrtnu dušu i da će, samo ako se čovek zaljubi u nju i ako se venčaju i ona steći jednu, Mala sirena odlučuje da se odrekne života u moru i ode na kopno, prenosi Istorijski zabavnik.

Morska veštica seče sirenin jezik (krvav detalj koji je Dizni razumljivo izostavio) i zauzvrat joj daje par nogu. Noge pak dolaze po većoj ceni. Svaki korak koji sirena napravi osećaće kao da hoda po noževima, a kada preuzme ljudski oblik, nikada više neće moći da ponovo postane sirena. Neće moći da pliva u dubinama okeana, niti da vidi svoju porodicu.

Priča, međutim, ima tužan kraj – Mala sirena ne uspeva da osvoji ljubav kraljevića, on se zaljubljuje i venčava sa drugom, a Mala sirena umire postavši morska pena. U poslednjim pasusima priče, sirena postaje „ćerka vazduha“, duh koji će tokom 300 godina imati priliku da na Zemlji čini dobra dela i na taj način dobije sopstvenu dušu. Nakon toga, baš kao i ljudi, dospeće na nebo.

Bajka je još za vreme Andersenovog života stekla veliku popularnost, ali i izazvala brojne kritike, pre svega, zbog završetka. Iako je tokom decenija bilo mnogo tumačenja simbola i poruka koje je danski književnik hteo da pošalje, danas većina misli da je bajka o maloj sireni, zapravo više priča o potrazi za dušom nego klasična ljubavna priča.

A onda je došao Dizni…„Mala sirena“ predstavlja prvi crtani iz takozvane ere „Diznijeve renesanse“. Pratili su ga mega-popularni „Lepotica i zver“ (1991), „Aladin“ (1992) i „Kralj lavova“ (1994), ali u srcima publike (stare i mlade) ona je zadržala počasno mesto.

Zanimljivo je da je još Volt Dizni lično imao plan da na osnovu Andersenove bajke napravi animirani film. Rad na tom projektu počeo je još krajem ’30-ih, nedugo posle „Snežane i sedam patuljaka“, ali je ideja na realizaciju ipak čekala decenijama.

Tek 1985. dok su radili na crtaću „Miš Bazil, veliki detektiv“, rediteljski i scenaristički dvojac Džon Masker i Ron Klements došao je na ideju da napravi dugometražni crtani film po motivima Andersenove bajke. Plan je zaživeo i „Mala sirena“ premijerno je prikazana 17. novembra 1989. kao 28. Diznijev dugometražni film i odmah je postao planetarni hit.

Sa strukturom sličnom onom koja može da se vidi u brodvejskim mjuziklima i Alenom Menkenom na čelu kompozitora, „Mala sirena“ donela je niz muzičkih tema i pesama koje su postale hitovi nezavisno od crtanog filma.

Numere poput „Part of Your World“ i „Under the Sea“ i danas su legendarne, a ova druga, kompaniji je donela Oskara za najbolju pesmu. Te godine „Mala sirena“ osvojila je i Oskara za najbolju muziku.

Kritika je hvalila animaciju i likove. Publika je obožavala priču.

O tome da je reč o kultnom ostvarenju, voljenom od publike koliko i hvaljenom od kritike, govori i podatak da je „Mala sirena“ jedno od ostvarenja koje je izabrano od Kongresne biblioteke za čuvanje u Nacionalnom filmskom registru Sjedinjenih Američkih Država kao „kulturološki, istorijski ili estetski značajan“ film.

Činjenica da su Arijel i družinu podjednako zavoleli i stari i mladi dovela je do stvaranja čitave franšize. 2000. godine crtani je dobio nastavak pod nazivom „Mala sirena II: Povratak u more“, a 2008. izašao je i animirani film čija se radnja dešava pre prvog dela – „Mala sirena: Arijelin početak“. Iste godine, na Brodveju je počeo da igra i mjuzikl „Mala sirena“.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (1)