U trendu

Najsumornije predviđanje do sad: Zemlji prete temperature kakvih nije bilo više od milion godina

Zadržavanje temperatura na 1,5 do 2 stepena iznad predindustrijskih nivoa moglo bi biti mnogo teže nego što se do sada mislilo, pokazalo je novo naučno istraživanje.

Prema radu objavljenom u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), čak i ako bi se sve države sveta pridržavale Pariškog sporazuma o ograničavanju emisija stakleničkih gasova, postoji velika opasnost da će Zemlja ući u uslove koje klimatolozi nazivaju „Zemlja staklenik“.

Autori su u studiji identifikovali deset procesa koji bi mogli imati efekt domina i delovati po principu povratne sprege tako da rast temperatura više neće zavisiti samo o ljudskim emisijama CO2. U tu grupu spadaju otapanje večnog leda, oslobađanje metanovih hidrata s okeanskog dna, slabljenje kopnenih i morskih odvoda CO2, porast aktivnosti bakterija u okeanima, odumiranje amazonskih prašuma, odumiranje crnogoričnih šuma, smanjenje snežnog pokrivača na severnoj hemisferi, nestanak arktičkog leda u letnim mjesecima te smanjenje antarktičkih morskih i kopnenih ledenih ploča, piše Index.hr.

Otapanje večnog leda iz tla će osloboditi velike količine metana koji je mnogo snažniji staklenički gas od CO2. To će, uzrokovati jačanje efekta staklenika, daljnji porast temperatura i daljnja otapanja i druge povratne sprege.

Neki od tih procesa takođe imaju elemente koji čine da se, nakon određenog plafona, od povoljnih naglo pretvaraju u nepovoljne pa umesto da amortizuju emisije CO2 apsorbujući ih, u toplijem svetu postanu njihovi golemi, nekontrolisani izvori.

Naime, naučnici predviđaju da će okeani, koji trenutno apsorbuju i toplotu i CO2 i deluju kao njihovi odvodi i skladišta, u jednom trenutku naglo početi ispuštati stakleničke gasove. Slično važi i za kopno i za šume koje trenutno godišnje apsorbuju oko 4,5 milijardi tona CO2.

Prema novoj studiji, to bi moglo da se događa već pri temperaturama od oko 2 stepena višim od predindustrijskih. One su trenutno više 1,1 stepen, a Pariški sporazum nastoji da ograniči njihov dalji rast na oko 1,5 do 2. Do sada se 2 stepena uglavnom smatralo pragom nakon kojeg bi klimatske promene mogle postati katastrofalne i nepovratne. Ali što se više približavamo tom pragu, to je veća verovatnoća da će naši prirodni saveznici početi ispuštati više CO2 nego što ih trenutno apsorbuju.

Autori predviđaju da bi se temperature s vremenom mogle stabilizovati na nekom globalnom proseku koji bi bio od 4 do 5 ºC viši od predindustrijskog, dok bi nivo mora mogao narasti za oko 10 do 60 metara.

„Prelaženje praga vodilo bi prema mnogo višim prosečnim temperaturama od bilo kojih međuglacijalnih u poslednja 1,2 miliona godina i do značajno viših nivoa mora nego što su ikada bile u holocenu“, pišu u uvodu autori.

„Ako se prekorači prag, dobijena putanja verovatno bi uzrokovala ozbiljne poremećaje ekosistema, društva i ekonomija. Potrebna je kolektivna ljudska akcija da se Zemljini sistemi usmere daleko od potencijalnog praga i stabilizuju u nastanjivom međuglacijalnom stanju. Takva akcija podrazumijeva upravljanje celim Zemljinim sistemom – biosferom, klimom i društvima – a mogla bi uključivati ​​dekarbonizaciju globalne ekonomije, poboljšanje odvodnje ugljenika u biosferi, promene u ponašanju, tehnološke inovacije, nove upravljačke strukture i transformaciju društvenih vrednosti“, upozoravaju autori.

Neki stručnjaci predviđaju da bi u svetu toplijem oko 4 stepena moglo da živi desetak puta manje stanovnika nego danas, prenose mediji..

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike