Otišla na prvi čas joge – doživela BLAM svog života

Desila mi se, kaže Laura Maca, najužasnija stvar zbog koje sada plačem i smejem se istovremeno.

Volela bih da sam izmislila ovu priču od prvog do poslednjeg slova. Nažalost, sve je čista istina i zbog toga sada sedim i istovremeno plačem i smejem se, kaže mama po imenu Laura Maca koja je svoju blamažu podelila na Fejsbuku i postala hit.

Mišići trbušnog zida su mi razdvojeni još od porođaja, a lekar mi je predložio da probam to da popravim jogom. Iako se nikad nisam bavila jogom, kao i svi mi, imam pun ormar helanki. Odabrala sam one najmanje ofucane i duboke.

Sva spremna odlazim na čas. Prostorija je tamna a svuda su upaljene sveće. Svi se već međusobno znaju, a ja stojim u ćošku i molim se da me ne primete. Svi na moje iznenađenje izuvaju čarape – to nisam očekivala i nisam izbrijala nožne prste. Samo sam brijačem nasuvo prešla po člancima. Gledam sve te vitke žene u izazovnim helankama i upoređujem ih sa sobom i mojim helankama iz osamdesetih godina prošlog veka. Sve imaju nalakirane nokte na nogama, a ja sa svojim dlakavim prstima odlazim u ćošak.

Krećemo sa vežbanjem i taman sam se primila i oduševila svojom kondicijom kada odjednom – stomak počinje da mi krči. Već par dana imam simptome nervoznih creva, a o mirisu gasova bolje da i ne počinjem. I usred tog silnog savijanja i grčenja – prdnula sam.

Prdnula sam. Na času joge. Kakav kliše. Ipak, niko nije ni trepnuo i ja se u sebi nadam da nisu ni primetili.
Sledeća poza zahteva da glavu stavimo između nogu i tada se susrećem sa svojim gasom licem u lice. Očajavam i razmišljam o tome da odem kući. Odlučujem da ipak ostanem – pobogu, svi mi ispuštamo gasove. Prosto ću da nastavim da vežbam.

A onda u sledećj pozi instruktorka prilazi svakome i pomera nam zadnjicu nadole. Čvrsto sam stisnula zadnjicu i nadala se najboljem. Instruktorka prilazi, pomera mi leđa nadole i buuuuuuuuuurrppppfffffff.

Najgori trubački solo izlazi iz moje zadnjice. Zaledila sam se. Suze su mi krenule, a lice mi je gorelo.

Ustala sam, pokušala da pokupim prostirku ali nisam, pa sam je samo šutnula, pokupila čarape i patike i istrčala napolje. Dok sam zatvarala vrata videla sam da svi gledaju u mene. U tom trenutku instruktorka mi se naklonila i rekla „namaste“.

I eto me sad u restoranu brze hrane, jedem sladoled, plačem i smejem se. A razdvojeni trbušni mišići ostaju sa mnom.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.