Bez obzira na to da li je sirov, blanširan ili kuvan – kupus je jedno od omiljenih jela. U periodu hladnih zimskih dana, veoma je zdravo jesti sve vrste kupusa jer sadrže dosta vitamina C. Takođe, ovo povrće je niskokalorično i bogato mineralnim materijama.
Brokoli: odnedavno se ova podvrsta kupusa može naći i na našim pijacama od proleća do jeseni. Prilikom kupovine, treba voditi računa o boji. Stabljika i listovi trebalo bi da budu zeleni i krti. Cvast treba da je zatvorena i da je plavozelene boje.
Kelj: za razliku od belog i crvenog kupusa, listovi kelja su grguravi i imaju više žila, a sama glavica je mnogo mekša. Jesenji i zimski kelj je krupan i ima znatno jači ukus. Ove vrste kelja mogu se brati od početka decembra.
Crveni kupus: da ne bi izgubio svoju lepu crvenu boju, crveni kupus treba odmah poprskati sirćetom ili limunovim sokom. Tek nakon toga, ovo povrće se može kuvati u poklopljenom loncu.
Prokelj: ova vrsta mini-kupusa postoji u svetlozelenim, tamnozelenim i crvenkastim tonovima. To tipično zimsko povrće mora malo da promrzne kako bi se njegova jačina pretvorila u šećer i samim tim prokelj lakše vario. Na hladnoći postaje aromatičniji.
Beli kupus: od svih vrsta kupusa beli sadrži najviše vitamina C. Zato je on zimi veoma važna namirnica. Osim toga, sadrži i vitamine E, K, folnu kiselinu, kalcijum, kalijum, magnezijum i ulje senfa, koje čisti organizam. Lakše se vari ako se spremi sa malo kima.
Karfiol: najsvetlija vrsta kupusa ima i najdiskretniji ukus. Karfiol se može spremati na razne načine. Može se kuvati, blanširati, pržiti, dinstati, peći u rerni ili pohovati. Može se koristiti i kao salata iz turšije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com