Preporučuju je lekari: dijeta sa malo ugljenih hidrata

O takozvanoj dijeti sa niskim sadržajem ugljenih hidrata (low-carb diet), pisala je Ajlin Rejmond Roš, više puta nagrađivana književnica. Ona je najviše pisala o zdravlju i ishrani, na naučni način.

Analizirala je i objasnila plan ishrane „sa malo ugljenih hidrata“. Tvrdi da ta vrsta dijete u stvari nije sa malo ugljenih hidrata, ali da njena primena kod mnogih ljudi deluje pozitivno na smanjenje suvišnh kilograma.

Mnogi stručnjaci i lekari preporučuju ovu dijetu svojim pacijentima. Iako ova dijeta ima nekoliko verzija, suština je da se smanji unos ugljenih hidrata na oko 60-70% od ukupno unesene hrane u organizam. To otprilike znači da treba ograničiti unos testenina, slatkiša i hleba. Smanjenje unosa ugljenih hidrata u organizam takođe se sprovodi i kroz polevegetarijansku i vegansku ishranu.

Dijeta se na neki način svodi na korišćenje složenih ugljenih hidratata i nizak glikemijski indeks i uglavnom se bazira na povrću i nemasnom mesu. Suština je da se više koriste složeni ugljeni hidrati koji pored šećera sadrže i vlakna (veći unos složenih masti i proteina, a manje hrane sa prerađenim mastima i uljima, skrobom, aditivima, zaslađivača, manje slatkiša i zaslađenih napitaka). Dozvoljeno je korišćenje: mesa, ribe, jaja, mleka, mlečnih proizvoda i orašastih proizvoda.

Spisateljica navodi kako je i sama bezuspešno probala: Atkins-dijetu, „Weight Watchers“ dijetu (sa detaljnim brojanjem kalorija), dijetu sa ovsenom kašom i režim „kupusne supe“.

Ajlin Rejmond Roš insistira na tome da se ne treba striktno pridržavati kratkih rigoroznih dijeta, već stalno umereno voditi računa o svojoj ishrani. Ona savetuje da uglavnom treba da jedemo ono što ima malo kalorija, malo prostih šećera, ali ono što nam se sviđa, a ne po svaku cenu nešto što ne volimo. Ona između ostalog preporučuje: grčki jogurt, salate sa mladim kozjim sirom, sušene brusnice, pečeno (grilovano) povrće, nemasno pileće meso, komadiće ribljeg mesa.

U ovakvom načinu ishrane ne preporučuju se „obični šećeri“ i klasični slatkiši, ali umesto deserta savetuje se sveže ili sušeno voće i napici bez šećera. Prema rečima spisateljice, „obavezna“ je čaša crnog vina uz večeru.

Ja jedem ono u čemu uživam

Vodeći stručnjaci u svetu iz oblasti dijetetike slažu se da dijete ne treba da budu „mučenje“ organizma, već da se uživa u načinu ishrane.

Jedna od preporuka je da pre nego se počne sa dijetom treba probati. Na primer, za veganski plan dijete savetuje se da uzmete nedelju dana pre nego što počnete sa dijetom nove namirnice kao što su vegenska kobasice ili tempeh (specijalitet od soje) da biste shvatili šta vam se od toga sviđa. Tek tada, koristeći hranu koja je prošla test vašeg ukusa, preporučuje se da se upustite u svoje prve tri nedelje dijete, bazirajući svoje obroke na tome što vas čini zadovoljnim.

Još jedan savet za one koji drže bilo koje dijete: da nađu hranu sa svog područja i ne jedu neke „egzotične specijaleitete“ iz dalekih krajeva za koje su obično sastojci ili skupi ili nedostupni na našem tržištu. Na kraju krajeva, ako vam se sviđa hrana u vašoj ishrani, onda ćete se pridržavati plana dijete.

Za spisateljicu je jedenje hrane sa visoko složenim ugljenim hidratima postalo uobičajeno: „Kada ljudi pitaju da li ne jedem uopšte beli hleb ili bele paste ili druge proste šećere, moram reći ne. Ja ih jedem povremeno, u ograničenim količnama, ali veći deo moje hrane su visoko složeni ugljeni hidrati.“

Književnica je ovom dijetom smanjila oko 6 kg i ističe kako održava tu težinu već duže vreme. Ali ono što joj je možda najvažnije – našla je način ishrane za koji misli da može da primenjuje celog života. Ona ističe da takav način ishrane možemo zvati kako hoćemo, ali da on kod nje funkcioniše.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.