Gen za gojaznost

>  –  

Meฤ‘unarodni tim istraลพivaฤa otkrio je zaลกto ljudi sa varijacijom odreฤ‘enog gena imaju veฤ‡e ลกanse da postanu gojazni.
Varijanta gena pod nazivom FTO, utiฤe na svaku ลกestu osobu koja ima 70% veฤ‡e ลกanse da postane gojazna. Uloga ovog gena u gojaznosti po prvi put je otkrivena 2007. godine
Ljudi sa ovim genom imaju viลกi nivo hormona gladi, tj. grelina, u krvi, zbog ฤega ponovo oseฤ‡aju glad iako su nedavno jeli (kod nas bi se reklo da imaju poveฤ‡an apetit).
O istraลพivanju
U istraลพivanju je uฤestvovalo dvadeset muลกkih dobrovoljaca normalne teลพine, dakle nisu bili gojazni. Istraลพivaฤi to objaลกnjavaju ฤinjenicom da ฤim neka osoba postane gojazna, onda se sve vaลกe telesnih sistema ponaลกa na drugaฤiji naฤin, pa nije poznato ลกta je uzrok, a ลกta posledica.
Polovina uฤesnika je imala FTO gen, a pored toga ลกto su bili normalne teลพine, osobe sa ovim genom imale su i viลกe telesne masti.
Pre poฤetka studije, uฤesnici su dobili stroga pravila o tome ลกta da jedu i piju. U istraลพivaฤkom centru, svi su jeli istu hranu i zamoljeni su da sve pojedu do kraja.
Zatim su im postavljana vaลพna pitanja o apetitu u redovnim intervalima. Pitanja su se odnosila na to koliko su bili gladni, odnosno siti, i koliko bi im prijalo da neลกto pojedu. Osobe sa FTO genom ฤeลกฤ‡e su oseฤ‡ale glad.
Pored toga, raฤ‘ene su im analize krvi kako bi se proverio nivo hormona grelina, koji reguliลกe apetit. Uฤesnicima nije reฤeno da li imaju gen za gojaznost ili ne, jer prema miลกljenju istraลพivaฤa, ฤinjenica da neka osoba zna da ima ovaj gen, moลพe da deluje dvostruko. Ljudi se mogu pomiriti sa tim ili im to moลพe predstavljati motivaciju.
Skener mozga
Nakon prikupljenih podataka o oseฤ‡aju gladi, sledeฤ‡i korak istraลพivaฤa bio je da vide kako mozak uฤesnika reaguje na fotografije hrane uz pomoฤ‡ MRI skeniranja. Zakljuฤeno je da njihov mozak reaguje veoma razliฤito, iako su svi uฤesnici bili normalne teลพine.
Osobe sa FTO genom imale su veฤ‡u verovatnoฤ‡u da ฤ‡e ih privuฤ‡i fotografija na kojoj se nalazi neka namirnica ili jelo sa visokim brojem kalorija.
Kako to moลพe pomoฤ‡i da se savlada problem teลพine?
Prethodna istraลพivanja su pokazala da su neke vrste veลพbanja mnogo bolje u sniลพavanju grelina od drugih. Veลพbanje kao trฤanje, hodanje, voลพnja bicikla bolje deluju u odnosnu na odlazak u teretanu.
ล to se ishrane tiฤe, smatra se da su proteini najbolja hranljiva materija za sniลพavanje grelina.
Istraลพivaฤi navode da farmaceutske kompanije rade na tome da razviju lekove za sniลพavanje nivoa grelina u krvi. Meฤ‘utim, da bi oni funkcionisali, pacijenti bi trebalo da imaju FTO gen.
Pored toga, istraลพivaฤi veruju da ฤ‡e genetsko testiranje postati rutinski deo upravljanja teลพinom, pa samim tim pomoฤ‡i i u borbi protiv gojaznosti.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com