U trendu

Gojaznost i deca

Doskora smo mislili da su samo Amerikanci i njihova deca debeli i da se gojaznost postepeno širi i po Evropi. Statistika, međutim, pokazuje da je i u našim krajevima gojaznost postala „epidemija“, jer se oko 30% stanovnika može smatrati gojaznim, a broj se stalno povećava.
Trebalo bi da nas zabrine podatak da je sve više gojazne dece i omladine.
Statistika
Prema nekim statističkim podacima, više od polovine stanovništva Srbije ima višak kilograma, a 20% je previše gojazno. Zapanjujuće je da skoro 15% predškolske dece i oko 20% omladine ima višak telesne mase u odnosu na svoje godine i svoju visinu.
U Srbiji je samo oko 40% stanovništva normalno uhranjeno, dok su ostali ili sa nedovoljnom ili sa prevelikom kilažom.
Nasledni faktori
Nasleđe je veoma bitan faktor da bi neko bio sklon debljanju. Pa ipak, ako na vreme počnu da vode računa o svojoj ishrani, takve osobe neće imati prekomernu težinu.
Brzina metabolizma
Brzina metabolizma je uglavnom urođena i nekim ljudima je lako da održavaju težinu, pošto ma koliko hrane pojeli, njihov organizam to brzo utroši. Međutim, ljudi (i deca) sa sporijim metabolizmom treba da obrate pažnju na količinu i vrstu hrane i da se više bave sportskim aktivnstima.
Raspored obroka
Statistika pokazuje da kod nas polovina odraslih i trećina dece jede samo dva obilna obroka dnevno, a da veoma mali broj ljudi jede više puta dnevno u manjim količinama. Stručnjaci preporučuju 4 do 5 manjih obroka u toku dana.
Način ishrane
Mnogo masti u ishrani, masna i slana hrana – pospešuju gojaznost. Masovno se jedu rafinisane namirnice, belo brašno, bela kuhinjska so, beli pirinač, beli hleb, belo lisnato pecivo, hrana sa aditivima i konzervansima…
Zdrava hrana i voće
Integralni pirinač, koštunjavo voće, mahunarke, integralni hleb, riba i posna jela – bili su gotovo proterani iz naše kuhinje, što je stvorilo uslove za gojaznost. Tek poslednjih godina mali broj ljudi u našoj zemlji počinje da se bavi zdravom hranom.
Procentualno gledano, naš narod u odnosu na Evropu, a naročito u odnosu na preporučene količine, jede previše mesa, masne hrane, nedovoljno voća i povrća, a u organizam unosi više šećera i soli nego što je potrebno, a nedovoljno kalcijuma i gvožđa.
Interesantno je da polovina dece skoro da ne jede riblje meso, ali zato većina (pa i deca) voli masna mesa i pije alkoholna i gazirana pića. Izgovori su da je alkohol zdrav a da se vino i pivo ne računaju u alkoholna pića.
Sve su to simtomi nezdrave ishrane, koja stvara predusolove za pad imuniteta i nastanak raznih bolesti.
Vrsta hrane
Grickalice, krekeri, smoki, čips, pice, paštete, viršle, kobasice, konzervirana hrana, gazirana pića i pivo – sve se više koriste u ishrani. Najgore je to što postaju osnovna hrana deci. Objekti brze hrane sve su bliži školama i vrtićima i sve ih je više. Deca sve više jedu brzu hranu, a sve manje kuvane obroke.
Sveži i prirodni sokovi sve se manje piju, jer su ih nadvladali gazirani i enregetski svetski brendovi.
Količina hrane
Naša kuhinja podrazumeva da se mnogo jede, naročito na svečanim ručkovima kao što su slave, proslave, rođendani, svadbe, krštenja, poslovni ručkovi…
Malo je dece koja imaju više manjih obroka u toku dana i često jedu voće ili povrće za užinu.
Fizička aktivnost
Naša deca se sve manje bave sportskim aktivnostima, a pri tom je nedovoljno sportskih terena i parkova dostupnih najmlađima.
Sada mnogo više dece živi u gradskom području, pa nema gde da vidi livadu i poljanu, a kamoli da se na njoj igra.
U školama se fizičkom vaspitanju dece i sportskim aktivnostima sve manje pridaje pažnja, a i malobrojne časove fizičkog deca često eskiviraju.
Đaci (deca) sve manje pešače, sve više provode vreme sedeći (autobus, automobil, škola, kafići, igraonice, televizija, kompjuteri…).
Oko 60% ljudi koji su anketirani nedovoljno se bavi fizičkim aktivnostima.
Neredovno spavanje
Neredovno spavanje posredno veoma utiče na povećanje telesne težine. Tendencija je (naročito kod mladih) da se kasno leže, neredovno i nekvalitetno spava. Neredovno i nepravilno spavanje smanjuje izbacivanje suvišnih i otrovnih materija iz organizma, a povećava nagomilavanje sala.
Dijete
Treba da budemo svesni da razne dijete (lekovi i pilule…) neće reštiti višak kilogama i smanjiti debljinu (neke dijete mogu biti opasne po zdravlje).
Ukoliko rešimo da se borimo sa viškom kilograma, treba se posavetovati sa stručnim ljudima.
Upozorenje
Gojaznost sama po sebi ne bi bila opasna da ne smanjuje radni učinak i da ne narušava zdravlje, a toga više od polovine naše populacije nije svesno. Gojaznost je preduslov (uz pušenje i alkohol) za nastajanje mnogih bolesti: srca i krvnih sudova, visokog krvnog pritiska, bolesti zglobova i kostiju, raka, šećerne bolesti…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar