U trendu

Gojaznost u detinjstvu: faktori rizika i pogubne posledice

Gojaznost dece postaje sve veći problem današnjice i smatra se ozbiljnim medicinskim stanjem.

Višak kilograma dece i adolescenata jeste zabrinjavajuć jer uzrokuje zdravstvene probleme za koje se smatralo da pogađaju samo odrasle osobe poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska i visokog nivoa holesterola.

Prema mnogim istraživanjima, gojazna deca su kasnije u životu gojazne osobe, a naročito ako su oba ili jedan od roditelja gojazni. Ovakvo stanje kod dece može dovesti do nižeg samopoštovanja i depresije.

Dosadašnja istraživanja pokazala su da je jedna od najboljih strategija za smanjenje gojaznosti bolja, kvalitetnija i zdravija ishrana i više fizičkih aktivnosti na dnevnom nivou koje važe za celu porodicu. Lečenje gojaznosti kao i njena prevencija kod dece je veoma važna jer se time štiti zdravlje deteta, kako u sadašnjosti tako i u budćnosti.

Nisu sva deca sa viškom kilograma gojazna. Neka deca imaju krupniju građu pa izgledaju gojazno. Takođe, deca različito nose masne naslage u različitim fazama razvoja pa ne mora da znači da je sama kilaža problem. Indeks telesne mase (BMI) daje smernice težine u odnosu na visinu, ali kod deteta treba uzeti u obzir i grafikon rasta, pa tek tada konstatovati eventualni problem gojaznosti i rizike po zdravlje deteta.

Ukoliko kod roditelja postoji zabrinutost da je dete gojazno, treba otići pedijatru koji će na osnovu istorije gojaznosti u porodici, na osnovu težine, visine i grafikona rasta odrediti da li je težina deteta u nezdravom opsegu.

Uzroci gojaznosti kod dece su poznati, počev od premalo fizičkih aktivnosti do previše unosa nezdravih kalorija kroz hranu i piće. Takođe, genetski i hormonski faktori mogu dosta uticati na gojaznost deteta.

Rizici

Rizik za gojaznost kod dece obično nije jedan faktor već kombinacija više njih, a najčešći su:

– ishrana – brza hrana, grickalice, čokoladne poslastice i slatki i gazirani napici – provereni krivci za gojaznost

– fizička neaktivnost – previše gledanja televizije i kompjutera i video-igrica u sedećem položaju, a premalo fizičke aktivnosti i vežbanja da bi se utrošile kalorije. Posledica takvog stanja je gojaznost.

– nasledna gojaznost – porodični geni su u velikoj meri neizbežni faktor gojaznosti

– psihološki faktor – česta pojava gojaznosti je i kod osoba sa problemima emotivne prirode, depresije i stresa, kako ličnog tako i u porodici, a to ih obično i nagoni na unos previše hrane u organizam

– socijalno-ekonomski faktori – mala i često ograničena primanja ograničavaju i izbor hrane pa se često dešava da se deca iz takvih porodica hrane jeftinom, brzom hranom, visokokaloričnom hranom sa previše soli i štetnih masti.

Komplikacije

Istraživanje navodi i moguće zdravstvene komplikacije kod dece zbog gojaznosti:

dijabetes tipa 2

metabolički sindrom

visoki holesterol i krvni pritisak

astma

poremećaj spavanja

bezalkoholna bolest masne jetre

Kao zaključak

Na kraju se navode i socijalno-emocionalne komplikacije od gojaznosti kod dece: veoma nisko samopoštovanje i u čestim slučajevima zlostavljanje, zadirkivanje i maltretiranje od druge dece. U takvim slučajevima često se javlja i depresija.

Problemi sa učenjem i ponašanjem takođe su prisutni kod gojazne dece jer takva deca imaju tendenciju ka slabijim socijalnim veštinama i višim stepenom anksioznosti u odnosu na drugu decu.

Sve navedeno je poziv roditeljima da na vreme obrate pažnju na ishranu svoje dece, njihove aktivnosti i ako postoji problem, blagovremeno reaguju.

Napišite komentar