Nije svejedno kada se budite – evo šta vam sve od toga zavisi

Foto: Ramicm/Pixabay.com

Novo istraživanje iz Finske fokusirano je na rano ustajanje. Ono utiče na dnevne obroke, naročito na doručak kao prvi dnevni obrok. Rezultati su pokazali da duži boravak u večernjim satima, kao i kasniji odlazak u krevet – dovode do većeg rizika za gojaznost.

Prema istraživanju, kasniji odlazak u krevet odlaže vreme uzimanja hrane, kao i količinu i raznovrsnost unesene hrane. Takav obrazac ishrane nejčešće dovodi do većeg unosa šećera i masti u organizam. Razlog za to su hormoni koji utiču na apeti i metabolizam, kako danju tako i noću. Količina sna može uticati na proizvodnju ovih hormona, čime se pravi razlika u apetitu, izboru hrane i količini unesene hrane u toku dana, ali i noći.

Međutim, zapaženo je da su promena ishrane, kao i promena vremena odlaska na spavanje, teško prihvatljive za mnoge ljude. Primećeno je da osobe sa kasnijim odlaskom u krevet imaju više problema sa spavanjem, manje redovnih fizičkih aktivnosti, a skloniji su i pušenju.

Istraživanje je rađeno na primerima 1900 osoba starosti između 25 i 74 godina koje su ranije učestvovale u istraživanjima bolesti srca 2007. godine. Za potrebe istraživanja, učesnici su vodili dnevnike 48-časovne ishrane o vremenima obroka i količini obroka, kako u toku radne nedelje tako i vikendom. Učesnici su takođe vodili i dnevnike o vremenu ukupnog spavanja, kao i o vremenu odlaska u krevet i buđenja.

Ocenjena je fizička aktivnost ispitanika u toku radnih dana, ali i tokom vikenda. Rezultati su pokazali da 49% učesnika ustaje rano, 12% su kvalifikovani kao noćne ptice, a 39% ih je bilo negde između. Ukupna potrošnja kalorija za grupe od 49% a 39% bila je je približno ista. Grupa koja je noću „bila aktivna“ – 12% (takozvane noćne ptice) – imala je od 4% do 10% manju potrošnju kalorija dnevno, a u jutarnjim i prepodnevnim satima imala je manje snage i energije.

Zanimljivo je da su vikendom sve tri grupe imale sličan obrazac i za unos hrane i za potrošnju kalorija. Iako istraživanje nije utvrđivalo konkretnu uzročno-posledičnu vezu, rezultati pokazuju uticaj redovnog sna i ranog ustajanja na zdravlje.

Na kraju istraživanje savetuje se svima koji imaju loš i neredovan san kao i lošu i neredovnu ishranu – da pokušaju da naprave bolji raspored u svom životu i tako smanje nepotreban rizik za gojaznost i sve ostale zdravstvene rizike koje gojaznost i višak kilograma sobom nose.

Ostavite komentar