Od ovog sastojka se i gojite i prejedate

Dugo se smatralo da slana hrana povećava našu žeđ i tera nas da pijemo više vode. Ali, može li so da nas dovede do toga da više jedemo?

Istraživači su nedavno počeli da istražuju ulogu soli u izazivanju gladi, odnosno u povećanju telesne težine. Nekoliko novijih studija rasvetlilo je zašto nas so može naterati da se prejedemo.

„Do sada smo se uvek fokusirali na uticaj soli na visinu krvnog pritiska, ali treba videti kako so još deluje na našu ishranu“, izjavio je dr Džens Tice, vanredni profesor molekularne fiziologije i biofizike na Univerzitetu Vanderbilt u Nešvilu (SAD, Tenesi).

So i glad

Istraživači osporavaju „stare činjenice“ da slana hrana čini da smo žedni. Umesto toga, utvrđeno je da ljudi koji jedu velike količine soli zapravo piju manje vode od onih koji koriste manje količine soli u ishrani.

U stvari, osobe koje jedu mnogo soli postaju gladnije. Slana hrana podstiče apetit i može da nas dovede do prejedanja i dobijanja na telesnoj težini.

Istraživači su analizirali ranija iskustva iz Rusije kada su se astronauti mesecima pripremali za duga svemirska putovanja. Tokom priprema za odlazak u svemir kosmonauti su u ishrani u početku koristili 12 grama soli dnevno. Posle nekoliko nedelja, unos soli je smanjen na 9 grama dnevno da bi u „trećoj trećini“ istraživanja unos soli u organizam bio smanjen na 6 grama dnevno.

Tokom „ruskog“ istraživanja uočeno je nešto što naučnicima tada nije bilo logično. Kada su astronauti koristili više soli u ishrani, bili su gladniji, a nisu bili žedniji (šta se očekivalo).

Soli i naše zdravlje

Natrijum, kao glavni sastojak u soli, bitan je deo naše ishrane ne samo za ukus. Natrijum čuva naše mišiće i nerve da ispravno rade, a to pomaže našem telu da održava pravilnu ravnotežu tečnosti.

Kada je nivo natrijuma previsok, krvni pritisak je neko vreme dobar. Tokom vremena dolazi do visokog krvnog pritiska što može izazvati ozbiljne posledice, čak opasne po život. Visok krvni pritisak može dovesti do moždanog udara, srčanog udara, bolesti bubrega i drugih zdravstvenih problema.

Većina Amerikanaca prosečno „pojede“ oko 3,4 grama natrijuma dnevno. Za zaštitu od visokog krvnog pritiska zdravstveni stručnjaci preporučuju oko 2,3 grama natrijuma dnevno. To je oko kašičica soli dnevno.

Prema „Američkoj asocijaciji za srce“, idealna količina za većinu odraslih je oko 1,5 grama natrijuma dnevno.

Nova istraživanja

U poslednjih nekoliko godina, naučnici su počeli da istražuju kako so utiče na gojaznost:

U 2015. godine britanski i kineski istraživači izvestili su da se telesne masti povećavaju kod dece i odraslih ukoliko konsumiraju više soli u ishrani. Svaki dodatni gram soli u svakodnevnoj ishrani povećava rizik od gojaznosti kod dece za 28%, a kod odraslih za 26%. Autori studije kažu da ne znaju zašto so ima takav uticaj, ali druge studije sugerišu da povećan unos soli menja način na koji naše telo sagoreva masti.

Australijska studija objavljena prošle godine ukazuje na povezanost visokog nivoa soli u ishrani sa 23% povećanja moguće gojaznosti školske dece. Deca obično jedu više hrane ako je ona slana jer je so čini ukusnijom. Oni takođe upozoravaju da deca posle slanog obroka najčešće piju gazirana pića koja sadrže mnogo šećera i kalorija.

Jedna australijska studija iz 2016. godine pokazuje da se sa povećanim unosom soli u organizam povećava za oko 11% unos kalorija u organizam. Samim tim što so poboljšava ukus verovatno i iskušava ljude da više jedu.

Mišljenja

Verovatno su potrebna dodatna istraživanja da bi se tačno utvrdile veze između unosa soli u organizam, nagomilavanja masti u telu, povećanog apetita i povećanja telesne težine.

Stručnjaci podsećaju da, na primer, uzgajivači krava koriste so da regulišu apetite svojih životinja i ograniče količinu hrane koju krave jedu.

Vršena su i ispitivanja o uticaju slane hrane na miševe. Studija je pokazala da kada miševi jedu dosta soli njihova jetra proizvodi više uree, čime se reguliše ravnoteža zadržavanja vode u tela. Sa druge strane, proizvodnja uree zahteva puno energije, odnosno hrane, konkretno proteina. Pretpostavka je da potreba za proteinima izaziva glad, odnosno povećan unos hrane u organizam što vodi do gojaznosti.

Činjenice govore da u organizmu postoji neki još nejasan mehanizam koji nas tera da posle slane hrane više želimo da jedemo nego da pijemo, a to dugoročno vodi ka višku kiograma.

Dr Mark Zajdel sa Harvarda navodi da se posle ovoga postavljaju nova važna pitanja koja možda bacaju svetlo na ono što pokreće naš apetit. U budućnosti će morati da se naučno razjasni kako se može kontrolisati žeđ, a kako apetit, a to se do sada pokazalo kao veoma složeno pitanje.

U međuvremenu dr. Džens Tice nudi ovaj savet: „Ako ste na dijeti i pokušavate da smanjite količinu hrane koju jedete, a uvek ste gladni, počnite da razmišljate o količini soli koju unosite u organizam. Možda smanjenje slane hrane, odnosno smanjenje soljenja hrane, može pomoći.“

Saveti za držanje dijeta

Za smenjenje telesne težine potrebno je smanjiti unos slane hane u organizam, ali je to nekim ljudima veoma teško.

Zato treba poslušati sledeće savete:

• Fokusirajte se na integralnu hranu koju pripremite kod kuće i malo solite. Prerađena hrana i obroci u restoranima sadrže puno soli.
• Smanjite količinu gotovih začina koje dodajete hrani, zato što prelivi, senf, ren, majonez, kečap i soja sos već sadrže izvesnu količinu natrijuma.
• Smanjite so u ishrani postepeno, tako da čulo ukusa može da se prilagodi. Salate, supe i jela začinite svežim ili suvim biljem, kao što su: origano, bosiljak, beli luk i biber. Što više ukusnih dodataka dodate, manje soli je potrebno.
• Probajte hranu pre nego što zgrabite slanik i solite po navici. Kada probate hranu, videćete da li je potrebno još soliti ili ne.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.