Ove namirnice direktno su povezane sa nastankom karcinoma

Zdravlje ulazi na usta i to nam je svima jasno. Ali, živimo u vremenu kada je teško pronaći zdravu hranu bez pesticida i veštačkih sastojaka na policama supermarketa pa čak i na pijačnim tezgama .

Zbog toga lekari i stručnjaci za ishranu stalno apeluju da se, prilikom kupovine namirnica čitaju deklaracije i obrati pažnja na poreklo hrane.

Do sada su mnoga naučna istraživanja dokazala kako je neka hrana direktno povezana sa nastankom određenih bolesti.

Maligne bolesti su, odmah nakon kardiovaskularnih, najraširenije u svetu. I upravo za nastanak nekih karcinoma kriva je određena hrana.

Izdvojili smo nekoliko namirnica koje su direktno povezane sa nastankom raka.

Džemovi

Industrijski proizvedeni džemovi sadrže moćne antioksidanse koji pomažu da bobice i voće budu netaknuti. Upravo ti antioksidansi potiču nastanak nekih karcinoma. Tu su naravno, i boje te pojačivači okusa, te razni emulgatori i stabilizatori.

Pomfrit u restoranima i prodavnicama

Pomfrit sadrži puno skroba i masti, a njegovo konzumiranje uzrokuje gojaznost. Pomfrit sadrži i transmasti koje mogu izazvati aterosklerozu, dijabetes i rak, ali uzrokuju i genetske promene u telu. Transmasti takođe pogađaju imunitet. Pomfrit je obilno posoljen, a velika količina soli povećava rizik od urolitijaze, hipertenzije, srčanog i moždanog udara.

Kokice

Kukuruz sam po sebi ne predstavlja prijetnju za ljude. Ali da bi se napravile kokice, potreban je maslac, so, šećer, karamelizatori, boje, pojačivači ukusa i arome.

Količina soli u klasičnim slanim kokicama višestruko je veća nego u čipsu.

Kobasice, viršle

Kobasice se prave od genetski modifikovane soje. Kobasice, viršle, paštete i drugi proizvodi od mesa sadrže razne masnoće, kožu životinje, pojačivače okusa, boje, gelove… Ukus mesa u ovim proizvodima potiče isključivo od raznih
aroma.

Konzervirana hrana

U većinu konzervi dodaje se kontroverzni bisfenol A, za koji je dokazano da genetički mijenja moždane ćelije životinja. Radi se o hemikaliji koja u telu oponaša polne hormone, pa tako smanjuju plodnost, ali i povećavaju rizik od raznih karcinoma kod dece.

Veštačka jedinjenja poput ftalata i bisfenola A ometaju rad štitne žlezde, uzrokuju gojaznost i okidači su raka polnog sistema, kao raka jajnika, prostate i dojke, pokazale su brojne studije proteklih deset godina. Osim kroz konzerviranu hranu, u dodir s bisfenolom A najčešće se dolazi kroz plastičnu ambalažu koja ga često sadrži.

Crveno meso s roštilja

Iako je hrana s roštilja zaista ukusna, naučnici su otkrili da pripremanje mesa na taj način oslobađa karcinogen nazvan heterociklični aromatski amin, jer dolazi do promene hemijske i molekularne strukture mesa. Podaci prikupljeni od 6.2000 osoba u razdoblju od devet godina pokazuju da ispitanici koji su često konzumirali meso pečeno na roštilju ili na neki sličan način imaju 60 posto veće izglede za rak gušterače u odnosu na ispitanike koji su preferirali slabije pečeno meso ili ga uopšte nisu jeli. Osim toga, crveno meso pripremljeno na ovaj način redovnom konzumacijom povećava rizik nastanka raka prostate.

Mlečni proizvodi sa dugim rokom trajanja

Izbegavajte mlečne proizvode koji mogu da traju duže od dve nedelje. Aseptična ambalaža je antibiotska ambalaža. Mleko koje ima višemesečni rok trajanja, sadrži stabilizatore, zgušnjivače, antioksidanse, arome…

Šećer

Ćelije karcinoma koriste znatno više glukoze za svoj rast i razmnožavanje od drugih ćelija, a različite su studije pokazale da ljudi koji imaju veće nivoe glukoze češće oboljevaju od različitih vrsta karcinoma. Tako laboratorijska ispitivanja pokazuju da ćelije raka mogu da opstanu jedino na jednostavnim ugljenim hidratima, uključujući i rafinisane šećere koji se nalaze u prerađenoj hrani i slatkišima.

Za razliku od zdravih ćelija, ćelije raka mogu da promene svoju energiju iz glikolize bez kiseonika, u procesu anaerobne glikoze. Tada se stvaraju otpadne materije koje su slične forme kao, na primer, mliječna kiselina. Taj otpadni materijal potom ide iz ćelije raka do jetre gde se metabolizuje, a otpadni deo procesa je glukoza. Tada se glukoza vraća da hrani ćelije raka i nastaje začarani krug.

Gazirani napici

Gazirana pića nisu hrana, a previše se konzumiraju u modernoj ishrani. Jedna limenka sadrži 40 grama šećera, a sve što sadrži više od osam grama šećera smatram se preteranim. Osim toga, veštački  zaslađivači u gaziranim pićima doprinose gojaznosti i dijabetesu te se često povezuju s nastankom raka.

Belo brašno

Kad je brašno rafinisano iz njega se uklanjaju sve nutritivne vrednosti. Potom se izbeljuje štetnim hemikalijama kako bi postao privlačniji potrošačima. Glikemijski indeks belog brašna je izuzetno visok – što znači da povećava nivo insulina, a ne obezbeđuje “gorivo” telu. Ugljeni hidrati iz njega se pretvaraju u šećere, tako da učestala konzumacija belog brašna koji mogu dovesti do povećane otpornosti na insulin te su kao takvi poželjno gorivo za tumore, piše Faktor.

Tzv. lajt namirnice bez masnoća

Fat-free zvuči kao nešto dobro, jer za većinu masti predstavljaju nešto loše, ali ovakve namirnice su jako nezdrave. Prehrambena industrija počela je da zamenjuje životinjske masti nezasićenim biljnim uljima koja su dovela do povećanja potrošnje trans-masti. A kako bi to nadoknadili, proizvođači su počeli da dodaju velike količine šećera, između ostalog. Drugim rečima, rizikujete debljanje, dijabetes, srčane bolesti i rak.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.