Da li je tunjevina u konzervi zdrava? Iznenadićete se

Riba je puna korisnih vitamina i hranljivih materija, ali da li je konzervirana tuna zdrava ili previše rizična za jelo?

„Konzervirana tunjevina je hranljiv, posni izvor nemasnih proteina i omega-3 masnih kiselina. Bogat je vitaminima i mineralima, a možete ga koristiti u salatama, sendvičima, jelima od testenina i raznim drugim obrocima, što ga čini praktičnom i zdravom hranom“, kaže dr Liza Jang za Eat This, Not That!.

Konzervirana tunjevina je bogata proteinima i sadrži niz makronutrijenata.

U tunjevini možete pronaći gvožđe, selen, jod, niacin (vitamin B3), folat (vitamin B9) i vitamin B12.

Tunjevina je bogata proteinima

Jedna od glavnih prednosti jedenja konzervirane tunjevine je da možete povećati unos proteina na pristupačan i jednostavan način.

Tunjevina se takođe smatra izvorom kompletnog proteina, što znači da sadrži svih devet esencijalnih aminokiselina.

Sadrži omega-3 masne kiseline

Kao i mnoge druge vrste ribe i morskih plodova, tunjevina u konzervi je bogata omega-3 masnim kiselinama, a ova zdrava vrsta masti ima dugu listu potencijalnih prednosti.

Prvo, studije su pokazale da konzumiranje omega-3 masnih kiselina u ishrani može pomoći kod simptoma depresije i opšteg raspoloženja, kao i da uspori kognitivni pad povezan sa starenjem.

Nedavno istraživanje je takođe zaključilo da omega-3 masne kiseline mogu pomoći kod kardiovaskularnog zdravlja snižavanjem holesterola, smanjenjem krvnih ugrušaka i smanjenjem upale.

Konzervirana tunjevina ima malo kalorija

Tunjevina je odličan izvor proteina za ljude koji paze na unos kalorija jer ima manje kalorija od mnogih drugih životinjskih izvora proteina.

Na primer, porcija mesnog odreska od 85 grama sadrži oko 230 kalorija, a porcija pilećih bataka oko 200 kalorija. Porcija tunjevine u konzervi sadrži manje od 100 kalorija, a sadrži i 20 grama proteina.

Bogat je vitaminima i mineralima

Konzervirana tunjevina je puna korisnih vitamina i minerala. Na primer, tunjevina sadrži niz vitamina B, kao što su B3 (niacin), B9 (folat) i B12.

Ovi vitamini mogu pomoći u obezbeđivanju energije, metabolizmu proteina, formiranju DNK i pomoći celokupnoj funkciji mozga.

Konzervirana tunjevina je takođe bogata selenom, mineralom koji pomaže u povećanju proizvodnje belih krvnih zrnaca. Ovo može poboljšati zdravlje srca, imuniteta i mozga.

Potencijalni neželjeni efekti

Najveći problem sa konzerviranom tunom je povećana količina natrijuma.

Konzumiranje velikih količina natrijuma s vremena na vreme ne bi trebalo da ima previše uticaja na vaše zdravlje, ali stalno konzumiranje natrijuma može dovesti do visokog krvnog pritiska i kardiovaskularnih problema.

Preporučeni dnevni unos je 2300 miligrama natrijuma, a ako konzumirate previše konzervirane tunjevine, lako možete prekoračiti dnevnu granicu.

Prekomerna masnoća

Konzervirana tunjevina dolazi u vodi ili ulju, i dok masne sorte imaju jači ukus i vlažniju teksturu, često mogu da sadrže previše masti za jednu porciju.

Prosečna konzerva tunjevine sadrži 10 grama maslinovog ulja, koje, iako je zdravo za srce, može doprineti dnevnom unosu masti.

Kako bezbedno konzumirati konzerviranu tunjevinu?

Najvažniji savet je umerenost. Stručnjaci preporučuju da nedeljni unos konzervirane tunjevine ne prelazi dve do tri konzerve, prenosi N1.info.hr.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.