Ako i vi spadate među osobe kojima je omiljeni lagani obrok tunjevina iz konzerve s pirinčem, testeninom ili salatom, imamo loše vesti.
Prekomerna konzumacija konzervirane tunjevine može imati štetne posledice po zdravlje.
1. Živa i teški metali
Jedan od glavnih nedostataka česte konzumacije tunjevine u konzervi je prisustvo žive u ovoj ribi, piše Novi list.
U zavisnosti od toga koliko i pre svega od vrste tunjevine koju jedete, moguće je unositi manje ili više velike količine ove supstance, što dovodi do potencijalnih zdravstvenih rizika.
Ovaj metal se može nakupiti u ljudskom telu, što dovodi do potencijalnih neuroloških i razvojnih problema.
Studija iz 2020. objavljena u časopisu „Environmental Research” pokazala je da velika potrošnja ribe sa visokim sadržajem žive, kao što je tuna, može povećati rizik od neuroloških poremećaja.
U jezerima, rekama i okeanima se taloži živa, koja u životnu sredinu dolazi usled različitih vrsta proizvodnih aktivnosti.
Odavde očigledno ulazi u životni ciklus vodenih organizama.
Ali živa u okeanima je takođe proizvod razgradnje prirodnog organskog ugljenika, objavili su naučnici u časopisu Global Biological Cicles.
Kada živa uđe u vodu, u oba slučaja, mikroorganizmi je pretvaraju u visoko toksični oblik zvan metil živa, koji se akumulira u mesu ribe koju jedemo.
Metil živa se posebno akumulira kod većih grabežljivaca, zbog čega su veće ribe, poput tune, rizičnije za konzumiranje nego, na primer, sardine.
Ribe stoga imaju različite nivoe žive. Konzervirana tunjevina ima relativno visok nivo žive, tako da bi njena konzumacija potencijalno mogla da postane štetna iznad tri porcije nedeljno.
Prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), skoro svako ima malu količinu metil žive u krvi (ali ispod nivoa koji može izazvati zdravstvene efekte).
Ali metil živa je moćan neurotoksin, tako da jedenje previše ribe zapravo može izazvati trovanje živom.
Simptomi uključuju svrab ili peckanje u prstima na rukama i nogama, slabost mišića, probleme sa koordinacijom, poremećaje govora i sluha i smanjen periferni vid.
Takođe treba napomenuti da je visok nivo žive kod trudnica izuzetno opasan i može izazvati poremećaj centralnog nervnog sistema kod njihove dece.
2. Bisfenol A (BPA)
Prisustvo žive svakako nije jedini dobar razlog da se ograniči potrošnja tunjevine.
Neke konzerve tunjevine mogu da sadrže BPA, jedinjenje koje se koristi u ambalaži i može poremetiti endokrini sistem.
Istraživanje objavljeno u „Journal of Endocrinological Investigation“ 2021. povezalo je izlaganje BPA sa hormonskim promenama.
Kako je pokazala nedavna studija časopisa „Il Salvagente“, sve konzerve tunjevine koje su analizirali laboratorijski tehničari grupe Maurizi sadržavale su tragove bisfenola A, supstance za koju je EFSA takođe podigla pragove dozvoljene granice migracije. čak 100 puta.
Da bi se ovo prevazišlo, preporučuje se odabir staklene ambalaže, koja je sa ove tačke gledišta najsigurnija.
3. Natrijum i konzervansi
Konzervirana tunjevina često sadrži velike količine natrijuma i konzervansa, koji mogu biti štetni za zdravlje srca i krvni pritisak.
Studija iz 2019. godine istakla je vezu između prekomerne potrošnje natrijuma i hipertenzije.
Iz tog razloga, uvek pokušajte da pročitate etikete i odlučite se za verzije sa malo natrijuma bez dodanih konzervansa.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.