Nutricionisti naglašavaju da postoji jasan favorit među biljnim uljima za svakodnevnu upotrebu zbog njihovog balansa nutritivnih svojstava, otpornosti na toplotu i koristi za zdravlje srca.
Iako se većina biljnih ulja može uklopiti u uravnoteženu ishranu, postoji nekoliko važnih kriterijuma koje treba uzeti u obzir. Nutricionistkinja Medi Paskuarijelo ističe da izbor može zavisiti od načina upotrebe.
Tačka dimljenja je važan faktor
Važan faktor je takozvana tačka dimljenja, odnosno temperatura na kojoj ulje počinje da gori i stvara štetna jedinjenja. Ekstra devičansko maslinovo ulje ima nižu tačku dimljenja, od oko 180 do 210 °C, pa je pogodnije za lagano kuvanje. Ulje od avokada ima višu tačku dimljenja, oko 250 °C, pa je bolji izbor za pečenje na visokim temperaturama.
Što se tiče kalorija i masnoća, razlike su minimalne. Većina biljnih ulja sadrži oko 120 do 125 kalorija i 14 grama masti po žlici. No, razlikuju se po vrsti masnih kiselina, prisutnosti antioksidansa i drugih korisnih spojeva.
Koje ulje predlažu
Na vrhu liste nalazi se maslinovo ulje, posebno ekstra devičansko maslinovo ulje za hladnu i blagu termičku obradu, dok se za jače pečenje i prženje često preporučuje rafinisano maslinovo ulje ili ulje od avokada zbog višeg praga dimljenja.
Zašto je maslinovo ulje dobro
Maslinovo ulje sadrži mononezasićene masti i antioksidante koji podržavaju zdravlje srca, smanjuju upale i doprinose povoljnijem lipidnom profilu; redovna zamena zasićenih masti zdravijim uljima povezuje se s manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.
Razlika između ekstra devičanskog i rafinisanog
Ekstra devičansko maslinovo ulje ima intenzivniji ukus i više polifenola, ali niži prag dimljenja, pa je optimalno za salate, dresinge i kratku termičku obradu. Rafinisana verzija zadržava većinu korisnih masti i podnosi veće temperature, što je čini praktičnijom za prženje.
Alternativna ulja i kada ih koristiti
Ulje od avokada ističe se visokim pragom dimljenja i neutralnim ukusom, što ga čini dobrim za prženje na višim temperaturama. Suncokretovo i repičino ulje mogu biti prihvatljive opcije ako su hladno presovana i ne previše prerađena, dok su kokosovo i palmino ulje bolje ograničiti zbog visokog udela zasićenih masti.
Saveti za bezbedno i zdravo korišćenje ulja
Birajte ne previše prerađena, hladno ceđena ulja kad god je moguće; čuvajte ih na tamnom i hladnom mestu; izbegavajte ponovnu upotrebu istog ulja za višekratno prženje; i kombinujte različite vrste masti u ishrani kako biste iskoristili različite nutritivne prednosti.
Nutricionisti na kraju naglašavaju da nijedno ulje nije savršeno za sve namene, ali maslinovo ulje u kombinaciji s promišljenim izborom rafinisanih ulja za visoke temperature predstavlja najbolji kompromis za zdravu, svakodnevnu ishranu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com