Istraลพivaฤi iz Amerike u novoj studiji pokuลกavaju da objasne uticaj ishrane na spavanje. Oni smatraju da ishrana sa puno zasiฤenih masti i ลกeฤera loลกe utiฤe na spavanje. Pedlaลพu da se prilagoฤavanje naฤina ishrane, sa viลกe vlakana i manje zasiฤenih masti i ลกeฤera u hrani, koristiti prilikom poremeฤaja sna.
Za dobar san preporuฤuje se ishrana sa viลกe voฤa, povrฤa i ลพitarica, a manje preraฤene hrane. Poznato je da je takva ishrana i inaฤe dobra za zdravlje, naroฤito za kardiovaskularne probleme.
Za potrebe studije angaลพovano je 26 osoba starosti od 30 do 45 godina koje nisu imale problema sa spavanjem. One su 5 noฤi spavale u labaratoriji od 22 sata uveฤe do 7 sati ujutru (9 sati sna) i za to vreme su praฤeni polisomnografijom i linearnom regresijom. Tokom prvih ฤetiri dana, uฤesnici su imali kontrolisanu ishranu, dok im je petog dana ishrana bila po volji. Rezultati su pokazali da u prva 4 dana kontrolisane ishrane nije bilo pormeฤaja spavanja, dok je petog dana bilo promena u vidu duลพeg vremena za uspavljivanje, nemirnijeg spavanja i povremenog buฤenja.
Prema studiji, ovi rezultati su vaลพni jer trenutno postoji vrlo malo informacija o ulozi ishrane na spavanje, a nedostaju dijatetske preporuke za moguฤe poboljลกanje poremeฤaja spavanja.
Istraลพivaฤi navode da je prvobitna namena studije bila da se ispita faktor sna u razvoju gojaznosti. Uฤesnici studije prolazili su kroz fazu mnogo kraฤeg spavanja (4 sata u toku noฤi) sa analizom razlika u unosu hrane, a zatim sa duลพom fazom spavanja.
Rezultati pokazuju da ljudi imaju tendenciju da previลกe unose hranu, naroฤito sa puno masti. Ispostavilo se da ono ลกto jedete utiฤe na ono kako spavate. To saznanje i nije neka novina, ali jeste jedan zaฤarani krug, jer mnogi bolje spavaju posle jaฤe hane, a neki posle slabije (manje kaloriฤne) hrane. ฤinjenica je da ne treba kasno veฤerati i ne treba neposredno pre spavanja jesti velike koliฤine masne i veoma zaฤinjene hrane.
Svi uฤesnici studije bili su u zdravstveno dobrom stanju bez poblema sa spavanjem. Postavlja se pitanje kakvi bi bili rezultati u studiji sa osobama koje imaju problema sa spavanjem i da li bi neka dijeta poboljลกala njihovo spavanje.
Ovo istraลพivanje nije prouฤavalo mehanizme ovih efekata, ali svakako treba pomenuti neke efekte dnevnog i noฤnog ritma naลกeg tela (cirkadijalnih sistema): unos hrane sa visokim sadrลพajem ugljenih hidrata odlaลพe ritam naลกeg organizma i smanjuje luฤenje melatonina, ฤime se odlaลพe spavanje. Hormoni takoฤe utiฤu na ograniฤen san, kao i umor, kada ljudi nisu disciplinovani u unosu hrane pre spavanja.
Ovi nalazi imaju implikacije na neke terapijske dijete i keogensku ishranu (sa smanjenim unosom ugljenih hidrata) zbog moguฤih neuroloลกkih poremeฤaja.
Istraลพivanje na kraju navodi da je potrebno viลกe istraลพivanja za potvrdu ovih rezultata. Ukoliko se utvrdi da ishrana ima znaฤajnu ulogu u kvalitetu spavanja, preporuke odreฤenih dijeta ljudima mogu pomoฤi da bolje odmore svoj organizam tokom noฤi.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.