Post – sigurno niste znali?

Sve religije propovedaju: mir, ljubav, pravdu, poštenje, umerenost, toleranciju, skromnost, uzdržanost od grešnih misli i zlih dela. Međutim, svuda ima ekstremista koji svoju veru zloupotrebljavaju na štetu drugih.

Slično je i sa postom koji je prisutan u svim religijama, a pojedinci ga se nepravilno pridržavaju ili ga zloupotrebljavaju. Podsećamo da postoji i medicinski post koji se primenjuje kada je pacijentu potrebna detoksitacija organizma.

Post postoji u: hrišćanstvu, budizmu i islamu, a „pravila su relativno jasno definisana“, dok u tumačenju ponekad ima zloupotreba.

U hrišćanstvu je, na primer, post ishrana koja, tokom određenog perioda, isključuje namirnice kao što su: meso, životinjske masti, mesni proizvodi, mleko, mlečni proizvodi i jaja. U toku posta, glavne namirnice za ishranu su: žitarice, mahunarke, povrće, voće i riba, a pripremaju se uz biljna ulja. U određenim periodima, ne koriste se ni riba ni ulje (post na vodi).

Post može biti jednodnevni i višednevi, a u svakoj religiji ima razlika u vremenu posta, dužini posta, dobu dana kada se posti i početku i završetku perioda posta.

U toku perioda posta treba se uzdržavati masne hrane, grešnih misli i rđavih i zlih dela uz obuzdavanje telesnih strasti koje razaraju duhovni život. Preporučuje se činjenje dobrih dela, vežbanje u vrlini, praštanju, skromnosti i smirenju.

Post se ne sastoji u tome da se jede retko, već da se jede malo. Nerazuman je onaj posnik koji posti tokom nekog vremena i iščekuje određeni čas, a onda se za trpezom sav preda nenasitoj nasladi. Hranu uopšte treba uzimati svakoga dana toliko da se telo okrepi i bude prijatelj i pomoćnik u vršenju dobrodetelji (vrline). Inače, može da se desi da od iznurenja tela, i duša onemoća. Ne može svako da primi na sebe strogo pravilo uzdržanja.

Postoji nekoliko stepena posta u pravoslavlju:

• Hrana bez ulja i vina, i to pretežno ne kuvana, već suva – tzv. suhojedenje.
• Hrana bez ulja i vina, više puta na dan, ali kuvana u vodi – post na vodi.
• Hrana spremana sa uljem, više puta u toku dana. Kod ovakvog načina posta, možemo koristiti vino i alkoholna pića, u određenim količinama, rakove, lignje, školjke i ostale morske plodove – to je post na ulju i vinu.
• Kada uzimamo hranu koja je spremana sa ribom, takođe više puta u toku dana – to je post na ribi.

Ograničenja

Podsećamo da za post postoje neka ograničenja tako da ne bi trebalo da poste: mala deca, stare iznemogle osobe, trudnice, dojilje, žene pri obilnom menstrualnom krvarenju ili krvarenju nakon porođaja, jer njima post može ugroziti zdravlje.

Post se ne preporučuje bolesnicima i osobama koje se oporavljaju od bolesti.

Ljudi koji obavljaju veoma teške fizičke poslove ne bi trebalo da poste ili ako poste, onda treba da biraju visokokaloričnu hranu, da jedu voće, povrće i da piju dosta tečnosti. Neke religije su savetovale putnicima koji se spremaju na dalek put da ne poste zato što će biti izloženi fizčkim naporima, a post im može ugroziti zdravlje.

Nepravilnosti i greške

Kroz post se mogu zloupotrebiti verska osećanja i ubeđenja, namerno ili iz neznanja.

Podsećamo – nejedenje mrsne hrane nije suština posta. Važnost ispravne moralne namere koja prati post naglašena je u vezi sa navikama uzdržavanja. Puko spoljašnje ispoljavanje je samo po sebi bezvredno – navike su korisne samo „ako se upražnjavaju iz verskih ubeđenja, radi umerenosti, zadovoljstva, čistote tela i uma“.

Pojedinci shvataju post kao dijetu tokom koje će jesti malo posne hrane, gladovati i smršati izvestan broj kilograma. Posle završenog posta, vraćaju se „starim“ navikama, jedu previše i ne bave se fizičkim aktivnostima. Na taj način samo „provociraju“ organizam koji tokom posta ne troši mnogo kalorija i nagomilava masti u organizmu. Posle prestanka posta, pojačanom ili preteranom ishranom dolazi do naglog povećanja telesne težine.

Ako se tokom tog perioda uzdržava ne samo od masne hrane već se drže rigorozne dijete i izgladnjuje se organizam, narušava se zdravlje, pa dolazi do vrtoglavice, nesvestice ili anoreksije.

Kada se tokom posta jede previše hleba, testenina i velika količina druge posne hrane, u organizam se unosi previše kalorija koje se nagomilavaju. Podsećamo da biljna ulja, krompir i mahunarke sadrže kalorije, pa kada se konsumiraju u većim količinama, ili više puta dnevno, dnevni unos kalorija u organizam postaje veliki. Na taj način, i kod „ovakvih vernika“ dolazi do prejedanja i gojaznosti.

Postoji još jedna vrsta preterivanja: u vreme posta i slava kupuju se najskuplja „ekskluzivna“ posna jela (riblja pršuta, uvozna skupa riba, skupa vina, uvozno skupo voće i povrće…) i nameću „staleški“ standardi. Takvi pojedinci „koriste“ svoje bogatstvo, utrkuju se u tome „ko je bolji i jači vernik“, a na taj način omalovažavaju verska osećanja i ubeđenja.

Tokom višednevnog posta, pojedinci poste prvu ili poslednju nedelju posta ili „po neki dan“, što nije stvarni post.

Pripreme

Potrebno je izvršiti određene „pripreme“ i prilagođavanje pre nego što se počne sa postom. Obično treba desetak dana pre početka posta postepeno smanjivati korišćenje namirnica životinjskog porekla. Tako će se olakšati organizmu prelaz na drugačiji način ishrane.

Važno je da obroci budu redovni, a ishrana raznovrsna i da sadrži neophodan broj kalorija, vitamine i minerale.

Savetujemo neke namirnice: kifle i čaj, hleb premazan medom ili pekmezom, kaša od skuvanih ovsenih, ječmenih ili ražanih pahuljica. U kašu dodajte izrendanu jabuku sa malo cimeta i malo susama, lanenog semena, semenki suncokreta ili semenki bundeve. Prženje i pohovanje namirnica se ne preporučuje.

I kada se „završi“ sa postom, postepeno treba povećavati unos namirnica životinjskog porekla, a ne naglo početi sa prejedanjem, jer to može izazvati nadutost, grčeve i bolove u stomaku. Za početak treba jesti mlad beli sir, jogurt, kiselo mleko, posno meso – piletinu ili ćuretinu.

Pravilna ishrana tokom posta

Pravilna ishrana jedan je od osnovnih preduslova za očuvanje i unapređenje zdravlja, primenom principa „umereno – raznovrsno – dovoljno“.

Redovni obroci, pravilan izbor namirnica i odgovarajući način pripreme hrane – obezbediće organizmu dovoljne količine potrebnih hranljivih materija. Usklađivanje načina ishrane i izbor vrste namirnica su od velikog značaja.

Najbolje je pripremanje namirnica kuvanjem u vodi ili na pari, pečenjem u rerni na masnoj hartiji, bez upotrebe masti i bez ulja.

Nepravilna ishrana predstavlja faktore rizika za nastanak različitih poremećaja i oboljenja.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.