Za ili protiv GMO?

M. D. 17. jul 2015. 15:43

Genetski modifikovani organizam (GMO) je nova poljoprivredna kultura kreirana za ljudsku i životinjsku ishranu, korišćenjem najmodernije tehnologije molekularne biologije. Ova pojava je trebalo da, pre svega reši pitanje gladi u svetu, jer bi se dobili otporniji organizmi, sa boljom tolerancijom na bolesti i sa povećanom biomasom. Ipak, način na koji se stvara GMO je nešto što nije zanemarljivo. Na pitanje da li je zdravo ili nije, nema uopštenih odgovora jer nema ni dokaza o bezbednosti zdravlja ljudi koji koriste ovakve proizvode.

Prodaja i proizvodnja genetski modifikovane hrane zabranjena je u Srbiji, ali je građani ipak godinama jedu, a da to i ne znaju.

Primera radi, sastojci iz GM soje menjaju DNK prijateljskih bakterija koje normalno žive u našem organizmu, okrećući ih protiv nas. Takođe, toksične materije iz genetski modifikovanog kukuruza pronađene su u krvi trudnica i njihovih još nerođenih beba.

Od 1996. godine, kada je prvi put poslužen jedan obrok sačinjen od GM namirnica, pa do danas, broj Amerikanaca obolelih od jedne ili više hroničnih bolesti skočio je za čitavih 10 odsto. Alergije na hranu su sve češće, a sve je više dece sa autizmom, ljudi sa problematičnim sistemom za varenje, kao i onih koji biju bitke s neplodnošću. Ipak, američka Agencija za hranu i lekove FDA (Food and Drug Agency) prihvatila GMO kao nešto prirodno i bezbedno, principom supstancijalne jednakosti, što je regulativa kojom je obezbeđeno stavljanje GMO na listu bezbedne hrane. Princip supstancijalne jednakosti postoji još i u Japanu i Kanadi, a prihvata ga i Svetska zdravstvena organizacija.

Nije problem samo u genetski modifikovanom organizmu, već i o kojekakvim novim herbicidima, pesticidima i drugim otrovima kojima se prskaju bilke da bi bolje i brže rasle. Kao primer, može se navesti potpuno istrebljenje kraljevskih leptirova na područjima na kojima se gaje genetski modifikovane kulture.

Slični tekstovi