Anksioznost u doba korone

Anksioznost u mesecima za nama poprima potpuno nove oblike, kao posledica pandemije virusa, koja ne posustaje.

Strah ustupa mesto ovom osećanju u trenucima kada počnemo da se plašimo nečega što nam je nepoznato, kao što je trenutno slučaj. Iako su se u jednom periodu tokom leta pojavile naznake boljitka, ubrzo smo se ponovo našli u stanju strepnje, te je potrebno uložiti velike napore i sačuvati, kako fizičko, tako i mentalno zdravlje. Kada je reč o anksioznosti, ona se prepoznaje po sledećim simptomima: plitak udah, gušenje, strah od manjka prostora, strah od umiranja i nemogućnosti drugih da nam pomognu, ali sa liste ne treba izostaviti ni napetost u mišićima, probleme sa snom i glavobolje. Ukoliko želite bolje da se upoznate sa ovom temom, kako biste olakšali svakodnevicu sebi i najbližima, pažljivo čitajte redove koji slede, gde vas očekuje više detalja.

Nemogućnost planiranja

Nedostatak sigurnosti dovodi do toga da je planiranje narednih koraka gotovo nemoguće sprovesti u delo. Talasanje i tapkanje u mestu može i te kako da bude zamorno za organizam, jer je strukturisanje vremena važno za svakodnevno funkcionisanje. Upravo kada nastupi haos u glavi, dolazi do mogućeg napada panike, kao vrhunca anksioznosti. Zatim, po pravilu, sami tragamo za informacijama, ali ništa nije delotvorno, jer upravo pokušaj da kontrolišemo nešto što se ne da kontrolisati dovodi do premora.

Anksioznost zbog bolesti

Mnogi od nas strahuju od toga da će se zaraziti, a to može ići i do hipohondrije, što nije od pomoći. Sama dostupnost interneta i informacija može u nama probuditi dodatni nemir, ukoliko ne pronađemo meru, i svako iskustvo doživimo kao pretnju po sopstveno zdravlje. Postoji i nešto što se zove anticipatorna anksioznost, kada očekujemo loše ili neugodne vesti. Ovaj osećaj može biti znatno intenzivniji od onog kada se zaista nalazimo u opasnosti.

Anksioznost zbog bližnjih

Pandemija kojoj svedočimo probudila je strepnju ne samo usmerenu ka sebi, već i ka najbližima i onima koje poznajemo. Upravo iz tog razloga, uskraćeni smo za druženje i uobičajenu bliskost i srdačnost u odnosima, a to na duže staze ostavlja posledice. Niko ne želi da se nađe na nezavidnom položaju nekoga ko može da prenese virus dalje, pa je zato oprez prisutniji.

Anksioznost zbog budućnosti

Svi iščekujemo trenutak kada ćemo moći da se bar donekle vratimo redovnim tokovima i aktivnostima, a on se čini sve daljim. Nažalost, ispostavilo se da najviše pate deca, koja su promenila dosadašnji način odrastanja i školovanja, uz osećaj izolovanosti od vršnjaka, i atmosfere brige i stalne provere. Stoga, čak i kada bi mogli da se opuste, to ne čine, jer strepnja i dalje vreba. Neretko, deca se javljaju sa fizičkim simptomima, koji ukazuju na anksiozni poremećaj. Ponovni povratak u karantin, koji je na snazi u nekim zemljama, dodatno otežava ceo proces, a ovde treba istaći suštinu problema. Naime, naši najmlađi ne pamte period bezbrižnog odrastanja, jer oni žive u trenutku, a ovaj sada ne uliva preveliku nadu.

Anksioznost i promene raspoloženja

U slučaju kada se dugo nosimo sa teškim izazovima, vrlo lako možemo postati tužni, ranjivi, poljuljanog samopouzdanja i vere u svoje sposobnosti. Međutim, tuga je i te kako opravdana, ukoliko dolazi usled umora, obeshrabrenosti i gubitka bilo koje vrste. Sa druge strane, anksioznost je prirodna pojava u periodima kakav je ovaj, ali treba pratiti svoja stanja, i u slučaju da je prečesto prisutna, obratiti se stručnom licu za pomoć. Tekst zaključujemo savetom da je to veoma važno kako bismo mogli da obavljamo poslovne zadatke i posvetimo se najdražima u miru, a ne da sami tragamo za rešenjem.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.