Bil Gejts: Pandemija će doneti ova tri napretka u medicini

Ugledni časopis Ekonomist pozvao je Bila Gejts, osnivača Majkrosofta, filantropa i svojevremeno najbogatijeg čoveka sveta da svojim rečima dâ viđenje vremena nakon pandemije. U svojem autorskom tekstu Gejts je istakao na koji način očekuje da će se menjati ne samo medicina već i razmišljanje u periodu nakon pandemije.

– Kada istoričari napišu knjigu o pandemiji bolesti COVID-19, to što smo proživeli do sada verovatno će zauzeti nešto oko tek prve trećine. Najveći deo priče biće ono što će se događati nakon pandemije. U većem delu Evrope, istočnoj Aziji i severnoj Americi vrhunac pandemije verovatno će proći do kraja ovog meseca. Za nekoliko nedelja,  nadaju se mnogi, stvari će biti onakve kao što su bile u decembru. Nažalost, to se neće dogoditi. Verujem da će čovečanstvo pobediti ovu pandemiju, ali samo kad većina stanovništva bude vakcinisana. Do tada se život neće vratiti u normalu. Čak i ako vlade ukinu naredbe za izolaciju, a kompanije ponovo otvore svoja vrata, ljudi imaju prirodnu odbojnost prema izlaganju bolesti. Aerodromi neće imati velike gužve. Sport će se igrati na praznim stadionima. I svetska ekonomija će biti depresivna, jer potražnja će ostati mala i ljudi će opreznije trošiti. Kako pandemija usporava u razvijenim zemljama, tako će se ubrzavati u onima u razvoju. Njihovo iskustvo će, međutim, biti gore – napisao je Gejts, dodajući da u siromašnijim zemljama, gde se manje može raditi od kuće, mere distanciranja takođe neće funkcionirati.

– Virus će se brzo proširiti, a zdravstveni sistemi neće moći da brinu o zaraženima. COVID-19 savladao je gradove poput Njujorka, ali podaci govore da čak i jedna bolnica na Menhetnu ima više kreveta za intenzivnu negu od većine afričkih zemalja. Milioni mogu umreti. Bogate nacije mogu pomoći, na primer, tako što će obezbediti da kritične zalihe ne dođu samo do onoga koji ponudi najviše. Ali ljudi u bogatim i siromašnim mestima podjednako će biti bezbedni samo kada budemo imali efikasno medicinsko rešenje za ovaj virus, što znači vakcina. Tokom sledeće godine, istraživači u medicinskoj nauci biće među najvažnijim ljudima na svetu. Srećom, još pre ove pandemije učinjeni su ogromni pomaci u pronalaženju vakcine. Konvencionalne vakcine uče vaše telo da prepozna oblik patogena, obično unošenjem mrtvog ili oslabljenog oblika virusa. Međutim, tu je i nova vrsta sticanja imuniteta za koju istraživači ne zahtevaju da troše vreme na uzgoj velikih količina patogena. Ova vakcina zasnovana na tehnologiji mRNK, informacione RNK, koriste genetski kod kako bi ćelije dobile uputstva kako postaviti imuni odgovor. Verovatno se mogu proizvesti brže od tradicionalnih vakcina. Nadam se da će do druge polovine 2021. godine fabrike lekova širom sveta proizvoditi vakcine. Ako to bude tako, to će biti istorijsko dostignuće: najkraće vreme koje je čovečanstvu ikada bilo potrebno od prepoznavanja nove bolesti do postizanja imuniteta protiv nje. Pored ovog napretka u vakcinama, zbog pandemije će se postići još dva velika napretka u medicini, napisao je za The Economist osnivač Majkrosofta.

– Jedan će biti u dijagnostici. Sledeći put kada se pojavi novi virus, ljudi će verovatno moći da ga testiraju kod kuće na isti način na koji testiraju trudnoću. Umesto mokrenja na štapić, obrisaće nozdrve. Istraživači bi mogli da imaju takav test spreman za nekoliko meseci od prepoznavanja nove bolesti. Treći ključni napredak biće u antivirusnim lekovima. Ovo je nedovoljno istražena grana nauke. Nismo bili toliko efikasni u razvoju lekova za borbu protiv virusa koliko ih imamo protiv bakterija. Ali to će se promeniti. Naučnici će razviti velike, raznovrsne baze podataka o antivirusnim supstancama koje će moći da pretražuju i brzo pronađu efikasne terapije protiv novih virusa. Sve tri tehnologije pripremiće nas za sledeću pandemiju i omogućujući nam ranu reakciju, kada je broj zaraženih još uvek vrlo nizak. Ali temeljna istraživanja će nam takođe pomoći u borbi protiv postojećih zaraznih bolesti – i čak će pomoći da se izlečimo od raka. (Naučnici dugo misle da bi mRNK vakcina mogla da dovede do mogućeg vakcine protiv raka. Međutim, sve do COVID-a-19, nije bilo previše istraživanja kako se to masovno može proizvesti i to po pristupačnim cenama.), opisuje osnivač Majkrosofta smatrajući da naš napredak neće biti samo u nauci, prenosi Večernji list.

– On će takođe biti u našoj sposobnosti da obezbedimo svima korist od te nauke. Mislim da ćemo u godinama nakon 2021. učiti kao i u godinama nakon 1945. S kraja Drugog svetskog rata lideri su gradili međunarodne institucije poput UN-a kako bi sprečili nove sukobe. Nakon COVIDa-19, svetski lideri će pripremiti institucije kako bi se sprečila sledeća pandemija. Biće to kombinacija nacionalnih, regionalnih i globalnih organizacija. Očekujem da će učestvovati u redovnim „igrama mikroba“ na isti način kao što oružane snage učestvuju u vojnim vežbama. Ovo će nas pripremiti za sjedeći skok virusa sa slepih miševa ili ptica na ljude. Takođe će nas pripremiti u slučaju da neki zlikovac stvori zaraznu bolest u domaćoj laboratoriji i pokušati da ga koristi kao naoružanje. Vežbajući za pandemiju, svet će se takođe braniti od bioterrorizma, upozorava.

– Nadam se da će bogate nacije uključiti siromašnije u ove pripreme, posebno posvećujući više pažnje davanju pomoći za izgradnju njihovih primarnih zdravstvenih sustava. Čak bi i najsebičniji ljudi – ili izolacionistička vlada – već trebalo da se slože s tim. Ova pandemija pokazala nam je da virusi ne poštuju granične zakone i da smo svi biološki povezani mrežom mikroskopskih mikroba, svidelo nam se to ili ne. Ako se novi virus pojavi u siromašnoj zemlji, želimo da njegovi lekari imaju mogućnost da ga što je pre moguće uoče i zadrže. Ništa od ovoga nije neizbežno. Istorija ne prati zadani smer. Ljudi su ti koji biraju kojim smerom treba krenuti, a pri tome mogu i pogrešno skrenuti. Godine nakon 2021. mogu ličiti na godine nakon 1945. Međutim, najbolja analogija za današnjicu mogla bi biti 10. novembar 1942. Velika Britanija je upravo osvojila svoju prvu kopnenu pobedu u ratu, a Vinston Čerčil je u govoru rekao: „Ovo nije kraj. Ovo nije ni početak kraja. Ali ovo je možda kraj početka”, nada se Bil Gejts.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.