Borba protiv lažnih vest u Hrvatskoj: 390.000 čitalaca portala medijskapismenost.hr

Portal medijskapismenost.hr, vodeći u Hrvatskoj za „medijsko opismenjavanje“, prepoznavanje i borbu protiv lađnoh vesti, ima rekordnih 390.000 čitalca što je rast veći od 100 odsto u odnosu na lane.

Rekordna posećenost od 85.000 poseta bila je u aprilu, u vreme „Dana medijske pismenosti“, ove godine na daljinu, uz objave novog obrazovnog materijala za rad s decom, rekla glavna urednica portala, Ana Dokler koja je koordinatorka projekta „Dani medijske pismenosti“.

Portal Agencije za elektronske medije (AEM) i UNICEF-a – medijskapismenost.hr, pokrenut pre četiri godine, posebnu društvenu važnost je dobio zbog epidemije korona virusa.

Tome je naročito doprinela kampanja za „osnaživanje kritičkog razmišljanja građana“ i odgovorno i sigurno korišćenje interneta, uz proveravanja informacija i prepoznavanje lažnih vesti, rekli su u AEM-u.

„Alati“ za borbu protiv dezinformacija su u poslednje dve godine postali jedan od najvažnijih sadržaja tog portala.

Objavljena su i uputstva o medijskoj pismenosti u doba korona virusa sa savetima za snalaženje u medijskom prostoru u kriznim vremenima.

Hrvatska Agencija za elektronske medije sigurno je lider u području medijske pismenosti među regulatornim telima u regionu, smatra Robert Tomljenović, zamenik direktora AEM-a. Tako je Crna Gor u celini preuzela projekt AEM „Birajmo šta gledamo“, uključujući i TV-spotove, a Srbija je u protekle dve godine preuzela desetak materijala za obuku, istakao je Tomljenović.

Iako u AEM-kažu da u suzbijanju lažnih vesti imaju veliku podršku vlasti, komunikološki i medijski stručnjaci ipak smatraju da to ne prati praksa.

UNESCO je koncept medijske pismenosti pokrenuo još 1980-ih godina, a Evropska komisija preporučuje implementaciju medijske pismenosti u sve nivoe prosvetnog sistema.

Hrvatska je među najlošijima u EU po stanju medijske pismenosti, rekao je Tomislav Levak, iz osječke Akademije za umetnost i kulturu.

Upitan šta je najbolji „alat“ za prepoznavanje i uočavanje dezinformacija u javnom prostoru, Levak je rekao da je to globalno najpoznatija infografika „How to Spot Fake News“ koju je 2017. godine i objavilo Međunarodna federacija udruženja biblioteka (IFLA).

Ta infografika sadrži osam jednostavnih koraka za otkrivanje istinitosti i verodostojnosti nekog objavljenoga sadržaja: 1. Proveri izvor, 2. Pročitaj ceo tekst (ne samo naslov), 3. Proveri autora, 4. Nađi i druge izvore, 5. Proveri datum objavljivanja informacije, 6. Proveri da li je to pto je objavljeno kao vest/informacija, u stvari samo šala, 7. Utvrdi svoje stavove o tome, 8. Pitaj stručnjake.

No, Hrvatsko Društvo za komunikacionu i medijsku kulturu je 2018. tome dodalo još neke savete, pre svega da se proveri internet-domen na kojem je nešto objavljeno i izgled, kao i „Impressum“ („O nama“, „About“) – informacije o vlasnicima, uredništvu i novinarima.

„Proverite citate i fotografije i, najvažnije, razmislite pre nego što podelite vest s drugima. Po pravilu, ukoliko neka informacija izaziva jake emocije bilo koje vrste, treba posumnjati u njenu istinitost i dodatno je proveriti“, ukazao je Levak.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.