Delta soj koronavirusa razbija teoriju o kolektivnom imunitetu?

I dok se delta varijanta koronavirusa širi svetom, stručnjaci se pitaju da li je želja o stvaranju imuniteta krda vakcinom i dalje izvodljiva. Imunitet krda postiže se u trenutku kad je određeni deo populacije vakcinisan protiv patogena ili je preboleo infekciju.

Ako pitanje glasi „hoćemo li samo vakcinom kontrolisati pandemiju“, odgovor je negativan, kaže francuski epidemiolog Mircea Sofonea, profesor na fakultetu u Monpeljeu, prenose mediji.

On kaže da kolektivni imunitet zavisi od dva temeljna faktora.

„To su zaraznost virusa i efikasnost vakcina da štiti od infekcije. U ovom trenutku te efikasnosti nema“, objašnjava Sofonea.

Delta je ugrubo 60 odsto zaraznija od alfa varijante i dvostruko zaraznija od izvornog soja koji se pojavio krajem 2019. godine.

Što je virus efikasniji u širenju zaraze, to prag za imunitet krda raste.

„Teoretski, to je vrlo jednostavna matematika“, kaže epidemiolog Antuan Flao, direktor francuskog Instituta za javno zdravlje.

Izvorna varijanta koronavirusa imala je reprodukcijsku stopu između nula i tri, što znači da jedna zaražena osoba može zaraziti do tri druge. Da je tako ostalo, imunitet krda ostvario bi se nakon vakcinacije 66 odsto ljudi, kaže Flao.

„Ali ako je reproduktivna stopa osam, kao što je deltina, to nas približava brojci od 90 odsto. Sve navedeno vredi pod uslovom da su vakcine sto posto uspešne u zaustavljanju delte, znamo da, nažalost nisu“, objasnio je.

Pala efikasnost vakcina

Po podacima američkih naučnika, efikasnost Fajzerove i Modernine vakcine u sprečavanju zaraze pala je s 91 na 66 odsto otkako je delta postala dominantna varijanta.

A, pošto su studije pokazale da imunitet stečen vakcinom sam po sebi opada s vremenom, nekoliko zemalja je već krenulo s imunizacijom trećom dozom, takozvanim busterom.

Uzimajući sve to u obzir, Sofonea kaže da 100 odsto ljudi treba da bude imunizovano da se zaustavi prenos virusa što je iz očiglednih razloga nemoguće.

„Delta može da zarazi i vakcinisane, a to znači da će se svako nevakcinisan u nekom trenutku susresti s virusom“, objašnjava on.

Ipak, čak i ako taj mitski cilj kolektivnog imuniteta nije više u igri, stručnjaci ističu da je vakcinacija najvažnija. Vakcina nesporno pruža odličnu zaštitu od težeg oboljenja.

„Naučnici preporučuju da se vakciniše što više ljudi“, ističe Flao i dodaje da se s vremenom sve pandemije završe.

Sofonea kaže da je još uvek moguće da kovid postane još jedna endemska bolest.

Predviđa da do daljnjeg treba nositi maske i održavati fizičku distancu.

„Tokom pandemije AIDS-a, kad su naučnici rekli ‘nosite kondome’, mnogi su rekli: ‘u redu, hoćemo neko vreme'“, podseća Flao.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.