U trendu

Đuričin: Srbija napravila preokret u odnosima sa SAD

BEOGRAD – Otvaranjem Kancelarije američke Međunarodne finansijske korporacije (DFC) u Beogradu, Srbija je napravili preokret u geopolitičkim i ekonomskim odnosima sa SAD, smatra profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin.

Naveo je da je srpska ekonomija, kao uostalom ekonomije u celom Zapadnom Balkanu, „gladna“ investicija.

Đuričin je za Tanjug rekao da Srbija već nekoliko decenija ima loše i političke i ekonomske odnose sa SAD, a da je otvaranje kancelarije DFC prekretnica u tim odnosima.

„Mi smo iskoristili geopolitički okvir da u njega stavimo ekonomski kontekst, jer bez ekonomije nema mogućnosti preživljavanja, a kamoli prosperiteta“, kaže Đuričin.

Američka privreda je, dodaje, jako puna strukturnih neravnoteža koje su naročito izražene u vremenu pandemije korona virusa, ali je još uvek najveća ekonomija na svetu i najveći izvoznik kapitala.

„Sa otvaranjem kancelarije, finansiranje značajnih infrastrukturnih projekata, koji imaju geopolitičku dimenziju, prvi je korak ka finansiranju malih i srednjih preduzeća, odnosno za poboljšavanje konkurentnosti srpske ekonomije“, smatra Đuričin.

Kaže da srpska ekonomija i ekonomije u celom Zapadnom Balkanu nemaju dovoljno akumulacije za finansiranje investicija, tako da su, objašnjava, strana direktna ulaganja još uvek najvažniji način finansiranja.

„Sa investicijom idu radna mesta, sa radnim mestima ide rast potrošnje, sa rastom potrošnje ide rast kvaliteta života, rast BDP, rečju prosperitet“, naglasio je Đuričin.

Upitan o planiranim infrastrukturnim projektima u čijem finansiranju će učestvovati DFC, Đuričin kaže da je infrastruktura neophodna za ostale privredne sektore, ali da infrastruktura ima spor obrt uloženog kapitala i niske stope profitabilnosti.

Naglasio je da zemlja koja nema adekvatnu infrastrukturu, puteve, železnice, aerodrome, luke i nema izlaz na more mora da razvije ne samo takozvanu fizičku infrastrukturu, već i koncepcijsku infarstrukturu čiji je glavni deo digitalizacija ekonomije.

„U tom smislu, saradnja u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija sa tehnološkim liderima iz SAD je veoma bitna za našu ekonomiju, s obzirom da je najveća izvozna grana iz Srbije u ovom trenutku upravo ICT sektor“, kaže Đuričin.

Takođe, navodi, tu su još neke grane, kao što je zdravstveni turizam, organska proizvodnja, energetika, obnovljivi izvori energije, selektivni delovi mašinske industrije, sve što je bitno da zmelja u vreme relativnog ili apsolutnog karantina proizvede da bi opstala i eventualno izvezla da bi smanjila potrebe za uvozom.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.