DW: Kome bi sankcije više štetile, Berlinu ili Minsku?

BERLIN – Zbog prinudnog sletanja aviona kompanije Rajaner u Minsk, Evropska unija je već blokirala investicioni paket za Belorusiju u iznosu od tri milijarde evra, a očekuju se i druge ekonomske sankcije protiv režima Aleksandra Lukašenka, piše danas Dojče vele (DW), analizirajući kome će sankcije naneti više štete.

Nemačka je, pored Poljske, najveći trgovinski partner Belorusije u EU. Međutim, prema navodima Odbora nemačke privrede za Istok, Belorusija je na 60. mestu nemačkih izvoznih tržišta i na 75. mestu kada je reč o uvozu u Nemačku.

Bilateralna trgovina se od 2018. godine neprestano smanjuje, ne samo zbog pandemije korona virusa, već i zato što konkurentnost beloruske privrede slabi.

Trgovinski promet između dve zemlje je iznosio 2020. godine 1,9 milijardi evra. Poređenja radi, Litvanija, zemlja sa 2,8 miliona stanovnika, ima trostruko veći obim trgovine s Nemačkom od Belorusije u kojoj živi 9,3 miliona ljudi.

Ako dođe do pada bilateralne trgovine, u slučaju daljih ekonomskih sankcija EU i mogućih kontramera Minska, nemačka privreda to gotovo neće ni osetiti, navodi DW. Pogođen bi bio relativno mali broj firmi koje tesko sarađuju s Belorusijom.

Ali, i obim ekonomskih gubitaka koji prete Belorusiji bio bi ograničen. Prema podacima Nemačke državne agencije za spoljnu trgovinu, Nemačka je u 2019. godini činila samo 3,9 posto ukupnog beloruskog izvoza, a proizvodi „Made in Germany“ činili su samo 4,5 posto beloruskog uvoza.

Mnogo važnije prodajno tržište za Belorusiju je 2019. godine bila Velika Britanija, sa sedam posto udela, i pre svega tržište Ukrajine sa 12,6 posto. Ukoliko bi se te dve zemlje pridružile sankcijama EU, to bi imalo znatno veći uticaj na Minsk.

Prema podacima Odbora nemačke privrede za Istok, gotovo dve trećine nemačkog izvoza u Belorusiju čine mašine, hemijski proizvodi, kao i automobili, te delovi za motorna vozila. Oporavak svetske privrede nakon korona krize, nemačkim izvoznicima bi lako nadoknadio gubitke koje bi mogli da pretrpe na malom beloruskom tržištu, dodaje se u analizi.

Bjeloruski izvoz u Nemačku čine pre svega gvožđe, čelik, sirovine i hemijski proizvodi. Za, kako kaže DW, Lukašenkov režim bi veoma bolne bile sankcije protiv državnog proizvođača veštačkog đubriva, kompanije „Belaruskali“. U svetu je malo tako velikih proizvođača veštačkog đubriva na bazi kalijuma.

Ali, da li je EU spremna da ulazi u rizik uvođenja ograničenja „Balaruskaliju“? To bi, naime, moglo da dovede do velikog rasta cena na svetskom tržištu i štetilo bi domaćim poljoprivrednicima. Osim toga, Belorusija bi na sankcije EU mogla da odgovori prodajom sirovina drugim zemljama.

S druge strane, sedište drugog velikog proizvođača kalijumskog veštačkog đubriva je u Nemačkoj. Reč je o firmi „K+S“ koja uz sadašnju veliku proizvodnju raspolaže i s vrlo obećavajućim opcijama u Kanadi. Osim toga, vrlo je verovatno da ruski gigant „Uralkali“, i pored sve solidarnosti Moskve s Minskom, ne bi propustio priliku da ojača ulogu na tom profitabilnom tržištu i pokrio bi dodatnu potražnju iz EU.

Da bi naneo štetu Nemačkoj i drugim zemljama EU, Lukašenkov režim bi, u potencijalnom „ratu sankcijama“, teoretski mogao da blokira rusko snabdevanje EU energijom, koje ide preko beloruske teritorije.

Odbor nemačke privrede za Istok nedavno je izrazio zabrinutost zbog dešavanja u Belorusiji i izričito ukazao na „važnu ulogu koju ta zemlja ima u tranzitu iz EU ka Rusiji i obrnuto“. Tu se pre svega misli na gasovod „Jamal“ i naftovod „Družba“. Na toj trasi su, pored toga, i važne saobraćajnice za železnički teretni promet.

Ipak, delimičnom ili potpunom blokadom tranzita, Minsk bi ozbiljno ugrozio interese i devizne prihode Rusije. Zato takav scenario nije verojatan, tim više što Lukašenkov režim sve više zavisi od Moskve, smatra DW. A osim toga, dodaje, blokada železničkog saobraćaja bi štetila još jednom važnom partneru – Kini. Deo svog izvoza za EU, Kina prevozi železnicom.

Kada bi se dogodilo nezamislivo i Lukašenko Evropi zaista „zatvorio ventil za gas“, tokom leta ne bi bilo problema sa snabdevanje. A da bi se za zimu napunila evropska podzemna skladišta gasa, ruskom energetskom koncernu Gaspromu dovoljan je i postojeći gasovod Severni tok 1, koji ide preko Baltika, kao i gasovod kroz Ukrajinu. Evropljani bi, takođe, mogli više da kupuju od drugih dobavljača, uključujući i američki tečni gas (TPG).

Što se tiče snabdevanja naftom preko naftovoda „Družba“, iskustvo sa zagađenjem tog cevovoda iz 2019. godine pokazalo je da Nemačka bez problema i bez većih ekonomskih gubitaka može dva meseca ili duže bez tog naftovoda, posebno kada se isporuka nastavi morskim putem, iz ruske luke Ust Luga.

Dojče vele na kraju zaključuje da „Minsk nikako nije u stanju da vodi ‘rat sankcijama’ sa EU, naročito ne s evropskom najjačom privredom – Nemačkom – čak i ako bi bio blokiran tranzit ruskih izvora energije.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.