Ekonomski instituti: Pandemija odlaže oporavak Nemačke

MINHEN – Vodeći nemački instituti za ekonomoska instraživanja predvođaju u svom zajedničkom prolećnom izveštaju rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje od 3,7 odsto za tekuću godinu i od 3,9 procenata za 2022.

Obnovljeni lokdaun će odložiti ekonomski oporavak, ali čim rizici od širenja infekcija budu zauzdani, pre svega putem vakcinacija, krenuće snažan privredni oporavak, pri čemu će se ekonomija verovatno vratiti na normalan nivo proizvodnje početkom naredne godine, navodi IFO institut u saopštenju dostavljenom Tanjugu.

„Ekonomska proizvodnja će u prvom tromesečju 2021. verovatno zabeležiti pad od 1,8 procenata zbog nastavka mera zatvaranja“, kaže Torsten Šmit, glavni ekonomista Lajbnic Institut za ekonomska istraživanja (RWI).

Novi talas kovid infekcija i s tim povezane mere za suzbijanje širenja zaraze doveli su do revidiranja projekcija rasta za 2021. godinu naniže za jedan procentni poen u odnosu na jesenju prognozu iz 2020.

U novom izveštaju, nemački instituti procenjuju da će se aktuelne mere ograničenja nastaviti još neko vreme, nakon čega će u velikoj meri biti ublažene sredinom drugog kvartala, te da će verovatno biti potpuno ukinute do kraja trećeg tromesečja.

„Očekujemo snažan rast ekonomskih aktivnosti u narednih šest meseci kako se mere budu postepeno ukidale tokom leta, posebno u sektoru usluga koji je naročito pogođen pandemijom“, dodao je Šmit.

I zapošljavanje će verovatno uhvatiti zamajac s obzirom na očekivano ublažavanje ograničenja, navodi se u izveštaju.

Predviđa se da će zaposlenost u proseku porasti za 26.000 novih radnika tokom 2021. godinem a naredne godine za dodatnih 539.000, pri čemu će pretkrizni nivo biti dostignut u prvoj polovini godine. Istovremeno, očekuje se oštar pad nezaposlenosti sa postupnim ukidanjem mera za kontrolu zaraze.
Prema prognozama nemačkih ekonomskih instituta, budžeti nemačkih saveznih država biće u deficitu od 159 milijardi evra 2021. godine, što je nešto više nego lani. Poreski prihodi već pokazuju ponovni rast zahvaljujući stanju nemačke ekonomije, ali rashodi za vakcinaciju i testove uzrokuju nagli rast socijalnih davanja u naturi.

Pored toga, vladine investicije će se verovatno i dalje širiti, pre svega zbog iznosa raspoloživih sredstava za investicione programe. Procenjuje se da će nemački deficit budžeta opšte države u odnosu na BDP ostati 2021. godine približno isti kao lani, na 4,5 procenata, te da će značajno pasti 2022. godine, na 1,6 procenata BDP-a.

Pandemija koronavirusa i dalje će uticati proizvodni potencijal. Prema sadašnjim prognozama, proizvodnja će u periodu između 2020. i 2024. godine verovatno biti u proseku za oko 1,1 odsto ispod prvobitno procenjenog nivoa pre korona krize.

Ekonomski instituti takođe konstatuju već postoje znaci da će se Nemačka suočiti s dalekosežnom demografskom tranzicijom u godinama koje dolaze. Ukupna radna snaga će opadati pošto generacija rođena posle Drugog svetskog rata (bejbi-bum generacija) dostiže starosnu granicu za penziju, što za posledicu ima nagli porast udela starijih u opštoj populaciji.

To će, kako se ocenjuje, imati ozbiljne posledice na potencijal rasta. Projekcije pokazuju da će potencijal stopa rasta zbog demografskog faktora opasti za oko jedan procentni poen do 2030. godine.

Dalji razvoj pandemije ostaje najznačajniji negativan rizik po ekonomske izglede, napominje se u izveštaju i dodaje da se i u predstojecem periodu mogu javiti „uska grla“ i kašnjenja u isporuci vakcina i testova.

Štaviše, pojava novih mutacija virusa mogla bi da „nagrize“ efikasnost vakcina, što bi potencijalno ukočilo proces ponovnog otvaranja i ponovo izazvalo zastoj ekonomskog oporavka, zaključuje se u izveštaju.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.