U trendu

Evroposlanici rade na predlogu za pravične minimalne plate u EU

Evropski parlament radi na predlogu Evropske komisije koji treba da osigura da minimalne plate u EU obezbedjuju pristojan život.

Pandemija korona virusa ponovo je ukazala na potrebu pravičnih minimalnih plata u EU, navodi se u saopštenju Parlamenta.

Podseća se da za minimalac rade mnogi od radnika koji su bili na „prvoj liniji odbrane“ od pandemije, poput negovatelja, onih koji brinu o deci, zdravstvenih radnika, čistačica.

Iako sve članice EU imaju odredjenu praksu minimalne plate, ta naknada često ne pokriva troškove života.

Kako se navodi, sedam od deset radnika sa minimalnom platom u EU teško je „spajalo kraj sa krajem“ u 2018.

Dodaje se i da je oko deset odsto evropskih radnika u riziku od siromaštva, kao i da žene čine gotovo 60 odsto onih koji rade za minimalac u EU.

Iznos minimalne plate u EU veoma se razlikuje od zemlje do zemlje i u 2020. je išao od 312 evra u Bugarskoj do 2.142 evra u Luksemburgu. Jedan od glavnih razloga za tako široki raspon je razlika u troškovima života u zemljama EU.

U članicama EU postoje dve vrste minimalnih plata – zakonom propisane, kakve su u većini članica, i kolektivno ugovorene.

Kada je reč o kolektivno ugovorenim minimalnim platama, koje ima šest članica EU, plate se utvrdjuju kolektivnim ugovorima izmedju sindikata i poslodavaca i uključuju, u odredjenim slučajevima, minimalne zarade.

U oktobru 2019. Parlament je usvojio rezoluciju kojom poziva Evropsku komisiju da preloži zakonski instrument za pravičnije minimalne plate u EU.

Parlament je u izveštaju usvojenom u decembru 2020. istakao da direktiva o pravičnim platama treba da doprinese uklanjuju siromaštva zaposlenih i podstakne kolektivno pregovaranje.

Komisija je 2020. predstavila predlog direktive čiji je cilj da se unapredi adekvatnost minimalnih plata u EU.

Cilj je, kako se navodi, ne samo zaštita radnika u EU, već i uklanjanje jaza u platama izmedju muškaraca i žena, jačanje podsticaja za rad i stvaranje jednakih uslova na jedinstvenom tržištu.

U predlogu se uzimaju u obzir nadležnosti i ugovorne slobode socijalnih partnera i ne postavlja se nivo minimne plate.

Za zemlje koje imaju zakonom utvrdjene minimalne plate, cilj je da se osigura da one budu na odgovarajućem nivou uzimajući u obzir socio-ekonomske uslove, kao i regionalne i sektorske razlike.

Odbor Parlamenta za zapošljavanje i socijalna pitanja (EMPL) radi na Komisijinom predlogu i očekuje se da o njemu glasa u septembru nakon čega će se glasati i u Evropskom parlamentu.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.