U trendu

Izlaz iz energetske krize u izgradnji atomskih centrala

BEOGRAD – Evropa i svet su iznenada i neočekivano, u oktobru 2021, doživeli nezapamćenu energetsku krizu koja se manifestovala naglim rastom cena svih energenata, a izlaz iz nje je u izgradnji atomskih centrala, štednji i energetskoj efikasnosti, kao i u cirkularnoj ekonomiji i korišćenju čistih energija, objavljeno je u novom broju časopisa MAT.

Najkritičniji momenat u krizi je bio skok cene prirodnog gasa i tečnog naftnog gasa u Evropi na više od 1.000 dolara za 1.000 kubika, ali se energetska kriza zaoštrila i u drugim delovima sveta, u Kini, Indiji, Africi i Latinskoj Americi, manefestujući se nestašicom struje, uglja, gasa i nekih drugih energenata, naveli su autori Miladin Kovačević i Katarina Stančić.

Pre svega, vruće leto u Evropi i na drugim meridijanima je ispraznilo zalihe gasa u skladištima, dok je istovremeno došlo do smanjenja ponude tečnog naftnog gasa iz Afrike i Amerike i proizvodnje uglja u Indiji i Kini zbog dugih kišnih perioda.

Klimatski uslovi su bili nepovoljni i za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, pre svega na bazi vetra, zbog čega je u Evropi smanjena proizvodnja električne energije.

Istovremeno, zalihe gasa se već godinama smanjuju i zbog povećane tražnja gasa u Kini u godinama snažnog industrijskog rasta, dok su geopolitički sukobi onemogućili izgradnju novih kapaciteta – na primer, gasovoda iz Katara preko Sirije ka Evropi.

Što se tiče Evrope, Rusija je bitno olakšala kriznu situaciju, reagujući obećanjem sa najvišeg nivoa vlasti da će nastaviti isporuku potrebnih količina prirodnog gasa.

Aktiviran je pun transferni kapacitet ukrajinskog gasovoda, kao i Severni tok 1, dok je sudbina Severnog toka 2 neizvesna i ne zavisi od Rusije. Aktivirani su i gasovod Turski tok, koji je i naš srpski tok, ali i transferni gasovod ka Mađarskoj i dalje ka Evropi, i gasovod „Jamal-Evropa“.

Na taj način se u Evropi utemeljilo očekivanje da će se energetska kriza smiriti u dogledno vreme, ali bi političke tenzije, kako je navedeno, u Ukrajini i na Balkanu mogle da osujete dobre izglede da se energetska kriza prevaziđe.

U situaciji gde Nemačkoj treba 70 milijardi kubnih metara gasa godišnje (oko 30 odsto) iz Rusije, a Kini više od 200 milijardi kubika gasa iz Rusije (sa perspektivom da do 2025. dostigne nivo potrebe od celih 300 milijardi kubika godišnje) jasan je politički potencijal proizvodnje i isporuke prirodnog gasa.

Energetski sektor je odgovoran za skoro tri četvrtine emisije koja je podigla prosečnu temperaturu na nivo od 1,1 stepeni celzijusovih iznad pre-industrijske ere.

Iako je ključ zagađenja, razvijen energetski sektor je neodvojiv od životnog standarda.

Epidemija korona virusa je, između svih ostalih negativnih događaja, izazvala i oštru kontrakciju potrošnje energenata, od četiri odsto u 2020. godini.

U pitanju je najveća kontrakcija još od Drugog svetskog rata, izazvana striktnim merama zatvaranja ekonomija širom sveta, smanjenjem industrijske proizvodnje i skoro u potpunosti obustavljenim putničkim saobraćajem.

Prošla godina je donela oporavak, ali i visoku emisiju CO2, nestašice i tenzije oko snabdevanja energentima, rast cena i neizvesnost u pogledu budućih kretanja. Tražnja za naftom je u 2020. pretrpela najveći pad, od oko devet odsto u odnosu na 2019. godinu, što je spustilo njenu cenu na istorijski minimum od oko 20 dolara po barelu u aprilu 2020.

Zbog smanjenog putničkog saobraćaja, kontrakcije svetske trgovine i redukovanog robnog transporta, tražnja za gorivom za mlazne avione i kerozinom smanjena je za 40 odsto, za benzinom za 12 odsto, a za lož uljem za osam odsto.

U 2021. procenjen je rast tražnje za naftom od oko šest odsto, čime će njen rast premašiti rast svih ostalih goriva, ali će i dalje ostati na oko tri odsto ispod nivoa iz 2019, budući da je putnički saobraćaj cele 2021. godine bio redukovan.

Veći deo tražnje za naftom potiče iz Kine, bez koje bi u 2021. ona bila na nivou nižem nego u 2019. Što se tiče tražnje za benzinom, epidemija je unela brojne promene u ponašanje potrošača – televorking, korišćenje bicikla i slično, koje su se zadržale i u 2021. i uticale na pad tražnje za automobilskim gorivima.

Tražnja za ugljem je u 2020. bila niža za četiri odsto u odnosu na 2019. Njen najveći pad zabeležen je u razvijenim zemljama (minus 15 odsto), koje su sa više od 50 odsto doprinele globalnom padu tražnje za ugljem.

Kod uglja je pisutan specifičan splet okolnosti koje su dovele do smanjenja tražnje: najpre, niža tražnja za električnom energijom, zatim veća upotreba obnovljivih izvora energije i na kraju, niža cena gasa koji je apsorbovao deo tražnje za ugljem.

U 2021. budući da se nastavlja trend povećane upotrebe obnovljivih izvora energije, uz istovremeno forsiranje mera za postepeno ukidanje uglja kao sirovine u proizvodnji električne energije, tražnja za ugljem ostaje niža nego u 2019. u razvijenim ekonomijama (Amerika i Evropa). Međutim, pošto cena gasa pokazuje tendenciju rasta, treba očekivati i prelazak na ugalj tamo gde je to moguće.

Na svetskom nivou tražnja za ugljem raste i za više od 55 odsto od tog rasta zaslužna je Kina, gde je nakon otvaranja ekonomije u 2020. došlo do povećane proizvodnje čelika, cementa i drugih teških industrija koje koriste ugalj kao energent. Samo Kina apsorbuje jednu trećinu svetske potrošnje uglja i može se reći da budućnost potrošnje uglja zavisi od pravca razvoja kineskog elektroenergetskog sistema, ali i od brzine uvođenja obnovljivih izvora energije u opticaj.

Tokom cele 2021. godine tražnja za gasom je ostala visoka, naročito u Kini, Indiji i brzorastućim azijskim tržištima, a najviše u sektorima industrije i građevinarstva.

Proizvodnja struje iz nuklearnih reaktora smanjena je za četiri odsto u 2020. godini zbog pada tražnje u Evropi, Japanu i Americi, ali je istovremeno porasla u Kini (za pet odsto) i Rusiji (za tri odsto). U 2021. godini proizvodnja nuklearne energije se oporavila za dva odsto, već krajem 2020. pušteno je u rad sedam novih reaktora i još deset se očekuje do kraja 2021. od kojih su četiri u Kini.

Iako je u Americi pet reaktora ugašeno tokom 2021, Japan je povećao proizvodnju nukelarne energije za četiri odsto, a EU za dva odsto u 2021. godini.I rastuće i ekonomije u razvoju su povećale proizvodnju nuklearne enrgije za oko pet odsto u 2021. čime je njihovo učešće u ovom segmentu poraslo sa 29 odsto u 2019. na 33 odsto u 2021.

Zbog stalnog ulaganja u nova postrojenja i insistiranja na uvođenju obnovljivih izvora u široku upotrebu, njihovo učešće u proizvodnji struje je poraslo sa 27 odsto u 2019. na 29 odsto u 2020.

Potrošnja nafte bi trebalo da dostigne svoj vrhunac u 2025.
nakon čega se očekuje njeno postepeno opadanje…

Univerzalni odgovor na pitanje gde je izlaz u ovoj situaciji jeste – izgradnja atomskih centrala, kao najrealniji strateški pravac. Međutim, to predstavlja krupnu investiciju i traži dosta vremena.

U međuvremenu, moraju se primenjivati strožije mere štednje i energetske efikasnosti, kao i dopuna i zamena kapaciteta na ugalj i loša fosilna goriva hidro i gasnim elektranama i kapacitetima iz prirodnih izvora, kao što su vetar i sunce.

Razvoj cirkularne ekonomije je, takođe, novi trend u sklopu 4G industrijske revolucije i paradigme zelene agende i čistih energija, navodi se između ostalog u MAT-u.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar