Jutarnji: EU na opasnom iskušenju

BRISEL/ZAGREB – Nakon migrantske krize, pandemija korona virusa stavlja na opasno iskušenje jedinstvo EU zbog nezadovoljstva zemalja juga sebičnošću severnih zemalja, piše zagrebački Jutarnji list.

U borbi s neviđenom sanitarnom krizom koja bi ekonomiju EU mogla baciti na kolena, dvadesetsedmorica ne uspevaju da se dogovore o snažnom zajedničkom finansijskom odgovoru.

“Atmosfera koja, čini se, vlada između predsednika država i vlada i nedostatak evropske solidarnosti smrtna su opasnost za Evropsku uniju“, upozorio je nekadašnji predsednik Evropske komisije Žak Delor.

Delor ima 94 godine, a dužnost predsednik Evropske komisije obavljao je od 1985. do 1995.

On je prekinuo ćutanje da bi upozorio: „Virus se vratio“, piše Jutarnji.

Kao i u krizi javnog duga evrozone koja je izbila 2010. nakon finansijske krize 2008, ponovo se pojavio stari rascep između severnih zemalja, kao što su Nemačka i Holandija, koje imaju zdrave javne finansije i južnih, poput Italije i Španije, pa I Francuske, optuženih tada za budžetsku popustljivost.

Italijanski premijer Đuzepe Konte, čij zemlja ima najveći broj umrlih od koronavirusa u svetu, pozvao je EU da „ne čini tragične greške“.

U protivnom „čitava bi evropska građevina mogla izgubiti svoj smisao postojanja“, rekao je za talijanski dnevni list “Il Sole 24 Ore”, u subotu, podseća zagrebački dnevnik.

Istu zabrinutost, dodaje, deli i francuski predsednik Emanuel Makron, koji je rekao: „Ovu krizu nećemo prebroditi bez snažne evropske solidarnosti, na zdravstvenom i na budžetskom planu“.

Makron je, podseća se, to rekao u razgovoru za italijanske medije u petak.

„Svode li se EU i evrozona na monetarnu instituciju i skup labavih pravila koji svakoj zemlji omogućava da radi po svome? Ili delujemo zajedno kako bismo finansirali naše troškove i naše potrebe u ovoj pogubnoj krizi?“, upitao se Makrona.

Devet zemalja, uključujući Italiju, Francusku i Španiju, zatražile su u pismu upućenom predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu da omogući izdavnje zajedničkih obveznica kojima bi se finansirala podrška zdravstvenim sistemima u borbi protiv korona virusa I pomoglo privredi.

Reč je o tzv. korona-obveznicama, za koje bi svi zajednički grantovli i koje bi onda omogućile i jeftinije zaduživanje pojedinih članica za potrebe suočavanja s krizom.

Međutim, Nemačka i Holandija se snažno protive zajedničkim obveznicama.

Nemačka kancelarka Angela Merkel I holandski premijer Mark Rute strahuju između ostalog da bi takva solidarnost s jugom mogla ići na ruku populističkim strankama koje su u usponu, piše Jutarnji pozivajući se na AFP.

Oni predlažu da se aktivira fond za spasavanje evrozone čime bi se mogle kreditirati zemlje u finansijskim teškoćama.

Ali, I u Nemačkoj I u Holandiji sve se češće čuju pozivi na veću solidarnost.

Tako je, navodi Jutarnji, bivši nemački ministar spoljnih poslova I privrede Zigmar Gabriel izrazio zabrinutost da bi se „Evropa mogla raspasti“, a predsednik holandske centralne banke Klaus Knot upozorio je premijera Rutea: „Kuća gori. Svi napori moraju sada biti usmereni na gašenje požara“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.