Kako će izgledati svet posle korone, pet mogućih scenarija

Pet je mogućih scenarija razvoja novog svetskog poretka do 2030. godine usled pandemije virusa, smatra američki stručnjak za međunarodnu politiku Džozef Naj.

Naj, nekadašnji dekan fakulteta političkih nauka na Harvardu i visoki savetnik i zvaničnik zadužen za soljnu politiku u administracijama više američkih predsednika, u autorskom tekstu za „Project Syndicate“ navodi da nije moguće reći kako će budućnost izgledati i izvući samo jednu mogućnost.

Naj je opisao pet mogućih scenarija kako će se međunarodni odnosi razvijati posle pandemije koronavirusa.

1. Kraj globalizacije
Svetski poredak koji je nastao posle Drugog svetskog rata pod uticajem SAD je prerastao u svet liberalizovanih i globalizovanih trgovine i finansija. Čak i pre pandemije koronavirusa, ovaj poredak je doveden u pitanje usponom Kine i rastom populizma na Zapadu, prenose mediji.

Kina je profitirala od globalizacije i liberalizacije, ali, kako raste njena strateška težina, sve više se zalaže za uspostavljanje standarda i pravila. Amerika se tome protivi, međunarodne institucije atrofiraju i pozivi za veći suverenitet rastu.

SAD ostaju van Svetske zdravstvene organizacije i Pariskog klimatskog dogovora. Pandemija daje verovatnoću ovom scenariju jer slabi Ameriku kao „sistem menadžera“ svetskog poretka.

2. Izazov autoritarizma kao tokom tridesetih godina prošlog veka
Masovna nezaposlenost, uvećana nejednakost i narušeni društveni odnosi zbog ekonomskih promena nastalih usled pandemije kreiraju okolinu pogodnu za razvoj i rast autoritarizma. Ne postoji manjak političara koji bi rado iskoristili nacionalistički populizam kako bi se domogli moći.

Nativizam i protekcionizam su u porastu. Tarife i kvote za robu i radnu snagu se sve više uvode. Migranti i izbeglice postaju žrtvena jagnjad. Autoritarne države trude se da konsoliduju regionalne sfere uticaja, uz različite oblike intervencija, pa raste rizik od nasilnih sukoba.

Neki od ovih trendova bili su vidljivi i pre 2020, ali slabe šanse za ekonomski oporavak uz pandemiju, pojačavaju njihovu verovatnoću.

3. Svetska dominacija Kine
Kako je Kina imala najbolji odgovor na pandemiju, ekonomske razlike između nje i drugih svetskih sila dramatično se menjaju. Kina već sredinom 2020-ih pretiče padajuću Ameriku na ekonomskom planu i proširuje svoje vođstvo nad zemljama koje su pokazivale potencijal da joj konkurišu.

Kina zahteva poštovanje i poslušnost u skladu sa rastućom snagom. Inicijativa „Pojas i put“ ne služi samo za uticaj na susedne zemlje, već i na Evropu i Latinsku Ameriku.

Glasovi protiv Kine u međunarodnim institucijama postaju preskupi, jer ugrožavaju kinesku pomoć ili investicije, kao i pristup najvećem svetskom tržištu.

Budući da su zapadne ekonomije oslabile, kineska vlada i velike kompanije u mogućnosti su da preoblikuju međunarodne institucije i postavljaju standarde.

4. Okretanje ekološkoj politici
Javno mnjenje u mnogim zemljama postaje svesnije ekoloških opasnosti i prioritet stavlja na klimatske promene i pitanja očuvanja prirode. Neke vlade i kompanije se reorganizuju kako bi uskladile svoje rad sa tim. Čak i pre pandemije moglo se predvidjeti da će se neke zemlje fokusirati na ekološka pitanja.

Ukazujući na povezanost ljudske vrste i zdravlja planete, pandemija je ubrzala prihvatanje ovakvog koncepta.

U promenjenoj strukturi političkih prioriteta, američki predsednik usvaja Covid Maršalov plan, koji će siromašnim zemljama omogućiti da osiguraju vakcinu i podignu nivo zdravstvene zaštite. Na taj način menja i geopolitičke odnose i širi američku meku moć.

5. Sve će biti isto
U 2030. godini, pandemija koronavirusa izgleda samo kao neprijatan događaj, slično kako je ljudima tridesetih godina izgledala pandemija Španske groznice od 1918. do 1920. i sa sličnim kratkoročnim geopolitičkim efektima. Prethodno stanje se nastavlja.

Zajedno sa porastom kineske moći, domaćeg populizma i polarizacije na zapadu, uz više autoritarnih režima, postoji izvestan stepen ekonomske globalizacije i rastuće svesti o važnosti ekološke globalizacije, uz prepoznavanje da takve probleme nijedna država ne može da reši sama.

Kina i Amerika uspevaju da se uhvate u koštac sa pandemijom i klimatskim promenama, iako se nadmeću u drugim oblastima. Neke međunarodne institucije nestaju, neke se obnavljaju, a neke nove nastaju. Sjedinjene Države ostaju najveća sila, ali sa smanjenim uticajem u odnosu na prošlost.

Džozef Naj naglasio je da prva četiri scenarija imaju po 10 posto šanse da se dogode, dok preostali ima šanse manje od 50 posto.

To zavisi od razvoja niza faktora u bliskoj budućnosti, od razvoja vakcine protiv koronavirusa, preko američkih predsedničkih izbora, stanja u Evropskoj uniji, ali i ekonomskih, prosvetnih ili zdravstvenih uticaja na svakodnevni život građana širom planete, prenose mediji.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.