Kako da prestanete da dodirujete lice i koliko su zaista efikasni gelovi za dezinfekciju

Lekari savetuju da nikako nije dobro pipati lice rukama. Mada je jako teško prestati sa tom navikom, nije nemoguće.

Naša DNK uslovljava nas da dodirujemo lice, pa otud i urođena potreba za time. Još kao fetusi u materici, ljudi ovo rade. Zbog toga, svaki put kada sebi kažemo „ne dodiruj lice“, zapravo idemo protiv svoje prirode.

Kada dodirujemo lice, tada se smirujemo. Pritiskanjem određenih tačaka, aktiviramo neke delove parasimpatetičkog sistema.

Problem je u tome što, kada smo pod stresom, naš mozak zna koliko nam prija dodirivanje lica, pa nas baš tada najviše „tera“ da to radimo.

Deca često imitiraju roditelje. Ako ovi dodiruju svoje lice kada su šokirani, uplašeni ili ljuti, veća je verovatnoća da će i deca isto to da rade.

Kako da prestanemo?

Gotovo je nemoguće da prestanemo u potpunosti da dodirujemo lice. Međutim, moguće je da ovu naviku svedemo na minimum svojim ponašanjem.

Na primer, možete da nosite naočare umesto sočiva, ili da nosite manje šminke kako ne biste morali da je popravljate tokom dana.

Umesto da stalno „objašnjavate“ rukama kada govorite i držite ih oko glave, možda bi bilo bolje da ih sklopite i stavite u krilo. Tako, kada dobijete potrebu da dodirnete lice, bićete svesniji toga što radite i setićete se da to nije dobra ideja.

Šta je bolje – tečni gel ili običan sapun?

Mikrobiolog Ron Katler sproveo je istraživanje koliko i šta od sredstava za dezinfekciju treba koristiti.

Istraživanje je pokazalo da nije toliko bitno šta koristite, nego način na koji ga koristite.

Iako antibakterijski gelovi i pene imaju posebne hemikalije i pomažu u ubijanju bakterija, način na koji perete ruke, trljanje šake o šaku je najbolji način da ih se otarasite.

Najobičniji tvrdi sapun i voda mogu nadmašiti skupe proizvode po učinku, sve dok pravilno perete ruke.

Profesorka Sali Blumfild iz Londonske škole higijene i tropske medicine kaže da ne veruje da ne možete da napravite efikasno sredstvo za čišćenje ruku, ukoliko koristite alkohol s procentom manjim od 60 odsto.

„Votka sadrži samo 40 odsto alkohola i nije efikasna za čišćenje ruku“, kaže Blumfild.

Koliko su efikasni gelovi?

Gelovi sa antibakterijskim dejstvom brzo smanjuju broj bacila na rukama, ukoliko ga često koristite.

Ali njihova efikasnost zavisi od toga koliko su vam ruke masne ili zaprljane zemljom.

Za neke mikrobe, poput norovirusa, pranje ruku sapunom i vodom predstavlja najefikasniju meru.

Po nekim istraživanjima, pojedini gelovi mogu negativno da utiču na zdravlje.

Triklosan je sastojak mnogih gelova i može da utiče na hormone ili čak da učini da bakterije otporne na antibiotike.

Kako pravilno oprati ruke?

Washing your hands with soap and water is one of the easiest ways to tackle the spread of the coronavirushttps://t.co/EAg6GkhCrL #CoronavirusPandemic pic.twitter.com/CYx23zhFQe

— BBC News (UK) (@BBCNews) March 13, 2020

Doktori su otkrili da ljudi najčešće prave dve kritične greške kada peru ruke a to su, pranje koje je kratko i sušenje ruku prljavim peškirom. Oni su takođe dali detaljne instrukcije kako se pravilno peru ruke, pa zbog toga obaezno ovo pročitajte:

– nakvasite ruke
– sipajte antibakterijski sapun i trljajte ruke minimum 20 sekundi
– Trljajte između prstiju
– nasapunjajte kožu ispod noktiju jer se tu skupljaju bakterije ešerihije koli
– isperite vodom
– za sušenje koristite papirni ubrus ili peškir koji je upotrebljen manje od 4 puta.

Ako budete pratili ove smernice, onda ćete posle svakog pranja imati čiste ruke. Doktori takođe savetuju da u vašim kupatilima obezbedite mesto za papirne ubruse, jer ćete tako drastično smanjiti pojavu bakterija na rukama, jer su prljavi peškiri koji se dugo koristie i koji dug vremenski period stoje mokri najveći uzročnik pojave bakterija na rukama.

Kako pravilno dezinfikovati prostorije u kojima boravimo?

Institut za javno zdravstvo Republike Srpske izdao je uputstvo o tome kako pravilno očistiti i dezinfikovati prostorije za vreme kućne izolacije.

Za dezinfekciju su vam potrebna sledeća sredstva i zaštitna oprema:

• Lična zaštitna oprema (rukavice, zaštitna hirurška maska), radna odeća
• Plastične vrećice, kanta s vodom, krpe, brisač sa vodom
• Deterdženti za upotrebu u domaćinstvu
• Dezinfekciona sredstva koja se preporučuju prema Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC)
• Po preporukama Instituta, tokom i nakon čišćenja i primene dezinfekcionih sredstava, držati otvorene prozore zbog dobrog provetravanja prostorija.

Pre nego se pristupi čišćenju, staviti ličnu zaštitnu opremu, odnosno masku i rukavice, a preporučuje se upotreba jednokratne lične zaštitne opreme, jer je potencijalno zarazni materijal.

Prilikom čišćenja izbegavati dodir očiju i usana.

Sredstva za čišćenje i dezinfekciona sredstva treba koristiti prema uputstvu proizvođača.

Najpre se prostorije i površine očiste toplom vodom i deterdžentom, a zatim dezinfikuju podovi, popločane površine zidova, prozori, rukohvati i svi predmeti koje svakodnevno upotrebljava osoba u eventualnoj kućnoj izolaciji, poput noćnih ormarića, kreveta i ostalog nameštaja.

Rukavice i zaštitnu odeću (npr. plastične kecelje) treba koristiti za čišćenje površina ili rukovanje odećom ili posteljinom zaprljanom tečnostima. Nakon upotrebe, rukavice za višekratnu upotrebu treba očistiti sapunom i vodom i dekontaminirati 0,5% rastvorom natrijum-hipohlorita.

Ako se maska navlaži ili zaprlja od izlučevina, mora se odmah zameniti novom čistom i suvom maskom.

Čišćenje i dezinfekciju prostora i predmeta obavljati od jednog ka drugom kraju, da se ne kontaminira već očišćena strana.

Sav tekstil, odnosno posteljina, ručnici, zavese, ćebad itd. treba da se opere mašinski na 90 °C i sa dodatkom deterdženta za pranje veša. Ako se zbog karakteristika materijala ne može koristiti temperatura vode od 90 °C, prilikom pranja tekstila treba dodati posebne hemikalije, npr. izbeljivač ili proizvode za pranje veša koji sadrže natrijum-hipohlorit ili proizvode za dekontaminaciju za tekstil.

– Ne istresati zaprljano rublje i izbegavati da kontaminirani materijali dođu u dodir sa kožom i odećom – navode iz Instituta.

Najmanje jednom dnevno treba toplom vodom i deterdžentom očistiti, a zatim dezinfikovati i površine u kupatilu i toaletu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.