Kako da se izborite sa strahom od koronavirusa?

Širenje novog virusa u svetu je izazvalo veliki strah, te je strah od koronavirusa sasvim opravdan, a anksoiznost je normalna posledica.

Ali dugoročno, to može biti vrlo štetno i treba pronaći način za normalan život.

Kako se nastavilo globalno širenje SARS-CoV-2 virusa te raste broj ljudi kojima su dijagnostifikovali COVID-19, raste i anksioznost vezana uz tu temu, piše BusinessInsider.

Američka psihološkinja Jelena Kecmanović tvrdi kako se svakodnevno susreće s ljudima koji proživljavaju anksioznost zbog virusa.

– Iako je anksioznost normalna ljudska reakcija na strah, ona može onemogućiti normalne i konstruktivne reakcije u krizi. Ljudi koji pate od anksioznosti i srodnih poremećaja posebno teško podnose ovu situaciju s korona virusom – pojašnjava ona predlažući šta treba preduzeti da se ti negativni osećaji umanje.

1. Vežbajte kako tolerisati nesigurnost

Ljudi su ranjivi zbog netolerancije na sigurnost. Studija koju su naučnici sproveli tokom pandemije virusa H1N1 pokazala je da su ljudi koji se teško nose s nesigurnošću situacije skloniji anksioznosti.

– Rešenje je da se postepeno suočavate s nesigurnostima u svakodnevnom životu tako što ćete ublažiti svoje reakcije i ponašanje. Počnite malim koracima. Nemojte odmah odgovoriti prijatelju koji vam šalje poruku. Idite na planinarenje bez da ste prethodno proverili vremensku prognozu. Gradite toleranciju na nesigurnost kao što biste gradili mišiće – savetuje ona dodajući kako bi bilo pametno ređe tokom dana pratiti vesti o novom virusu.

2. Rešite paradoks tegobe

Anksioznost raste proporcionalno nastojanju koliko je se neko želi rešiti. Borba protiv anksioznosti ima mnogo lica. Ljudi mogu da pokušaju da se opuste pijući, jedući ili gledajući omiljene serije. Mogu stalno tražiti utehu od prijatelja, članova porodice ili zdravstvenih radnika. Ili mogu opsesivno tražiti vesti u nadi da će one biti bolje.

Iako takva ponašanja pomažu trenutno, dugoročno mogu samo pogoršati osećaj anksioznosti. Izbegavanje anksioznosti samo će naštetiti.

– Umesto toga, dopustite sebi teške misli, osećaje i fizičke reakcije. Prihvatite tegobu kao sastavni deo života. Kad se pojave strahovi vezani uz korona virus, zapišite te misli ili ih podelite s drugima, bez osuđivanja. Oduprite se potrebi da bežite i umirujete strah opsesivnim čitanjem vesti. Paradoksalno, suočite se s teškoćama kako biste se rešili anksioznosti – savetovala je Kecmanović.

3. Premostite egzistencijalni strah

Zdravstvene pretnje stvaraju strah koji je već od svih drugih vrsta straha, a to je strah od smrti. Kad ste suočeni s takvim pretnjama, podsećate se na sopstvenu prolaznost. U tim trenucima, ljudi mogu doživeti anksioznost vezanu uz zdravlje te postati preterano fokusirani na moguće znakove bolesti.

– Pokušajte da se radije fokusirate na smisao svog života bez obzira da li je reč o duhovnom cilju ili odnosu s drugima, porodici i poslu. Razmišljajte o nečemu što vam je važno i prestanite da odgađate nešto što ste planirali da učinite. Preuzmite odgovornost za sebe i svoj život. Otkrivajući smisao svog postojanja dugoročno ćete se rešiti anksioznosti – kaže psihološkinja.

4. Ne potcenjujte ljudsku otpornost

Mnogi se boje kako će se nositi s virusom ako se eventualno pojavi u njihovom gradu, školi ili na poslu. Brinu se kako će se nositi s karantinom, izgubljenim prihodima ili zatvaranjem škola i vrtića.

Ljudski um uvek je spreman da predvidi najgore ishode. No istraživanja pokazuju da su ljudi skloni potcenjivanju svojih mogućnosti u negativnim situacijama, a podcenjuju čak i to kako će se s njima nositi.

– Razmišljajte na način da ste otporniji nego što mislite. To će ublažiti anksioznost – tvrdi Kecmanović.

5. Nemojte precenjivati opasnost

Korona virus može biti opasan, a procena smrtnosti je od 1,4 do 2,3 posto. Stoga će svako preduzeti ozbiljne mere da se zaštiti od infekcije. Ali ljudi su ponekad skloni preterivanju kad je reč o opasnostima od nepoznate pretnje, posebno ako je upoređuju s poznatim pretnjama poput sezonskog gripa ili saobraćajne nesreće.

Stalni medijski izveštaji o korona virusu doprinose osećaju opasnosti, a to vodi do stvaranja straha i dodatne eskalacije shvatanja opasnosti.

– Kako biste smanjili tegobu, preporučujem vam da vesti pratite svega 30 minuta na dan. I upamtite da smo nervozniji kad se suočavamo sa situacijama koje nemaju jasne ishode. Anksioznost ipak sve čini još tmurnijim.

6. Brinite se o sebi

Tokom ovakvih vremena treba se prisetiti iskušanih metoda za borbu protiv anksioznosti. Dobro se naspavajte, vežbajte redovno i provodite vreme u prirodi. U svoj život implementirajte vežbe za opuštanje i relaksaciju pa se fokusirajte na pozitivne misli.

Neka vam takva ponašanja postanu prioritet, posebno jer kriza oko koronavirusa može dugo potrajati, a uz ove savete ćete osnažiti svoje telo i ojačati imunitet.

7. Potražite pomoć stručnjaka

Ljudi koji su skloni anksioznosti i srodnim poremećajima krizu oko korona virusa mogu doživeti naročito teško. Posledično, simptomi anksioznosti će uticati na njihov posao, porodične i društvene odnose, kao i na brigu o sebi.

– Ako se to odnosi na vas, potražite pomoć lekara ili specijaliste za mentalno zdravlje. Lekovi i kognitivno bihevioralna terapija pomažu u takvim situacijama – savetovala je Kecmanović.

Iako se u stresnim trenucima osećate bespomoćno, sledeći ove upute lakše ćete prebroditi anksioznost i to će vam omogućiti da učinkovito premostite epidemiju.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.