Reporter BBC-a iz Severne Amerike Džejms Klejton obrazložio je fenomen po kom milijarderi plaćaju manje poreza nego većina drugih ljudi.
Elon Mask, Džef Bezos i Voren Bafet su najbogatije osobe na svetu. Većina drugih, koji su znatno manje bogati, plaća više poreza u odnosu na dohodak. Klejton je podsetio na jednu od Bafetovih izjava iz 2003. godine.
– Plaćam federalnoj vlasti koliko i moj sekretar – poručio je.
U nevladinoj organizaciji iz Njujorka ProPublica su analizirali nedostatke američke poreske politike. Tom prilikom su utvrdili da Džef Bezos, osnivač kompanije Amazon, 2007. i 2011. uopšte nije platio porez na prihod. Direktor Tesle Elon Mask porez na prihod nije platio 2018.
Ostvaruju prihod na osnovu deonica
Stiv Rozental iz organizacije Centar za poresku politiku (Tax Policy Center) je komentarisao ove činjenice.
– Za bogate postoje drugačija pravila u odnosu na nas. Oni zarađuju novac, a mi slabo oporezujemo – ukazao je.
Zašto bogati plaćaju malo poreza na prihod? Zašto se čini da političari ništa ne rade da bi se to promenilo?
Ljudi poput Bezosa i Maska ne ostvaruju prihod na osnovu plate, već na osnovu deonica u kompanijama. To je bitna razlika. Oni plaćaju porez samo onda kada prodaju deonice. Najveća poreska stopa u Sjedinjenim Američkim Državama po ovoj osnovi iznosi 20 posto. Međutim, porez na prihod ostvaren platom iznosi 37 posto.
– Tako ostvaruju veliku dobit – dodaje Rozental.
„Kupi, pozajmi i sahrani“
Novinar je ukazao na to da većina bogataša kada je reč o porezima sledi pravilo „kupi, pozajmi i sahrani“ (Buy Borrow Die). Ono proizilazi iz toga što se porez plaća samo kada se prodaju deonice. To znači da nikada ne treba prodavati deonice.
Geret Vatson iz organizacije Tax Foundation je obrazložio šta podrazumeva strategija „kupi, pozajmi i sahrani. Kao ključni deo ove strategije je naveo potrošnju bez korišćenja mnogo gotovine. Ukazao je da milijarderi uglavnom reinvestiraju.
Shodno prethodno navedenom, postavlja se pitanje kako kupuju, na primer, jahte i druge luksuzne stvari? Tada pozajmljuju. Bukvalno uzmu kredit, a garancija ili kolateral su njihove deonice.
Rozental je naglasio da se pozajmljeni novac uopšte ne oporezuje. Osim toga, prilikom uzimanja pozajmice iz banke omogućava im se prolongiranje plaćanja poreza.
Nakon što bogata osoba premine, njegovi srodnici ne moraju da plaćaju poreze na imovinu koju su nasledili, a sve to je potpuno legalno.
Američki predsednik Džo Bajden pokušava da se suprotstavi strategiji „kupi, pozajmi i sahrani“. Međutim, za to ne dobija podršku Kongresa. Nije podržana ni ideja o oporezivanju neto bogatstva.
Deo stručnjaka smatra da poreska politika nije odgovarajuća te su zbog toga bogataši tokom pandemije koronavirusa postali još bogatiji. Vrlo je izgledno da će se to promeniti, zaključio je BBC-ov novinar Džejms Klejton.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com